Ulaganja u mlade talente i školsku infrastrukturu od presudne je važnosti za održivost razvoja obrazovanja

Obrazovanje razvija intelekt, otključava maštu i ključno je za samopoštovanje. To je ključ prosperiteta i otvara svet mogućnosti, pružajući svakom od nas šansu da doprinese progresivnom, zdravom društvu. Učenje koristi svakom ljudskom biću i obrazovanje bi trebalo da bude dostupno
svima.

Međutim, prema podacima UN nemaju svi na svetu jednak pristup obrazovanju. Tako dostupnost škola veoma varira kada je reč o ženama i muškarcima, bogatim i siromašnim, žiteljima ruralnih sredina i gradova.

Pored toga, epidemija COVID-19 donela je značajne izazove u globalnom obrazovnom sistemu. Zatvaranje škola izazvano pandemijom imalo je značajne posledice po učenje i dobrobit dece.

UN navode da je 147 miliona dece propustilo više od polovine nastave u razredu u poslednje dve godine.

Takođe, UN procenjuju da u 2019. i 2020. godini oko 25 odsto osnovnih škola na globalnom nivou nije imalo zadovoljavajući pristup električnoj energiji, pijaćoj vodi, odgovarajućoj sanitarnoj mreži. Pored toga, gotovo polovina osnovnih škola na svetu nije adekvatno opremljena računarima, niti ima pouzdane Internet veze.

Iz ovih podataka potpuno je jasno da su stalna ulaganja u mlade talente i školsku infrastrukturu od presudne važnosti za održivost razvoja obrazovanja. Isto važi i za našu zemlju, ako želimo da nas učenici i dalje redovno raduju medaljama sa međunarodnih takmičenja, na koje su nas navikli prethodnih godina. Kako je reč o veoma značajnim ulaganjima, ona ne mogu da dođu samo iz državnog budžeta, već je potrebna šira društvena akcija. Od posebne je važnosti da se u nju uključe i najveće domaće kompanije.

Jedna od njih, Naftna industrija Srbije, već godinama podržava mlade talente i unapređenje uslova za obrazovanje u našoj zemlji. Naime, NIS ima saradnju sa 11 univerziteta u Srbiji, regionu i Ruskoj Federaciji, a do sada je stipendirao više od 130 studenata, od kojih je više od 60 nakon završetka školovanja zaposleno u kompaniji. Pored toga, ova naftna kompanija opremila je više od 60 učionica i laboratorija u školama u našoj zemlji. Samo u 2020. godini NIS je za unapređenje digitalizacije nastavnog procesa i povećanje bezbednosti dece i nastavnika u našoj zemlji izdvojio 114,5 miliona dinara.

Iskustvo EU pokazuje da nacionalni sistemi visokog obrazovanja u zemljama Unije moraju da se prilagođavaju zahtevima ekonomije znanja, kako zemlja ne bi izgubila globalnu konkurentnost u obrazovanju i inovacijama. Kada to imamo u vidu, jasno je da obrazovni sistemi zahtevaju stalna ulaganja i da moraju da isprate globalne promene kako bi nove generacije stekle sva neophodna znanja i ostale konkurentne na tržištu rada. A za to je potrebna široka društvena akcija, koja neće biti vremenski ograničena, već će uvažiti činjenicu da obrazovni sistemi treba da prate tempo promena kojima je izložen ceo svet.