Zemlja ne pamti reči, već dela: Srbija danas obeležava Nacionalni dan održivog razvoja

Zamislite svet u kojem potrebe današnjih generacija ne narušavaju pravo budućih na čist vazduh, zdravu vodu i plodnu zemlju. Svet u kojem se napredak ne meri samo profitom, već i kvalitetom života. Upravo o tome govori održivi razvoj – a 10. maj je dan kada nas Srbija podseća da taj balans nije luksuz, već nužnost.

Još 2008. godine, Vlada Republike Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju održivog razvoja, čime je 10. maj zvanično postao dan kada slavimo i promišljamo budućnost – onu koja podjednako pripada svima, bez obzira na datum rođenja.

Šta zapravo znači „održivo“?

Održivi razvoj je kao štednja za bolju budućnost – koristiš ono što imaš, ali pametno i promišljeno, tako da ostane i drugima. Formalno rečeno: to je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, ne ugrožavajući mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje.

U praksi, to znači da se mora voditi računa o tri ključna stuba:

• Ekološki – da ne iscrpimo prirodu više nego što ona može da se obnovi;
• Ekonomski – da razvoj bude stabilan i pravedan;
• Socijalni – da nijedna zajednica ne bude zapostavljena.

U poslednje vreme sve se više govori i o četvrtoj dimenziji – institucionalnoj održivosti, odnosno važnosti dobrog upravljanja, transparentnosti i odgovornosti na svim nivoima.

Kako održivost izgleda u svakodnevnom životu?

Održivi razvoj nije rezervisan samo za eksperte, velike firme ili zvanične izveštaje – on počinje od svakoga od nas. Kad zamenimo plastične kese platnenim, kad uparimo prevoz do posla sa kolegama, kad biramo proizvode domaćih proizvođača ili kada ne bacamo hranu – mi već činimo korake ka održivosti.

U Somboru je, na primer, jedno lokalno udruženje pokrenulo akciju sadnje drveća u školskim dvorištima, dok su u Novom Pazaru srednjoškolci osmislili sistem za reciklažu limenki u školama. Beograd je prošle godine uveo pilot-projekat „zelenih krovova“ na zgradama, kako bi se smanjio efekat urbanih vrućina.

A šta kaže zakon?

Srbija ima čitav niz zakona i propisa koji regulišu ovu oblast – od Zakona o zaštiti životne sredine, preko Zakona o klimatskim promenama, pa sve do podzakonskih akata koji uređuju energetske uštede, upravljanje otpadom, zaštitu biodiverziteta i upotrebu obnovljivih izvora energije.

Tu su i sve popularniji izveštaji o održivom razvoju, koji postaju obavezan deo poslovanja mnogih domaćih kompanija, ali i sve češće praksa gradova i opština koji žele da prikažu kako odgovorno upravljaju resursima i uključuju građane u donošenje odluka.

Zašto je važno da kompanije polažu račune o održivosti?

U kontekstu održivog razvoja, godišnje izveštavanje kompanija o uticaju njihovog poslovanja na buduće generacije ima nemerljiv značaj. To nije samo puko ispunjavanje zakonske obaveze ili marketinška publikacija, već ključni instrument za transparentnost, odgovornost i merljivost postignutih rezultata u cilju unapređenja održivosti i podsticanjа pozitivnih promena.

Pre svega, izveštaji o održivosti pružaju uvid u stvarne efekte poslovanja. Kroz detaljne podatke o potrošnji resursa, emisijama gasova, upravljanju otpadom, ali i o socijalnom i upravljačkom aspektu, kompanije postaju svesnije svog otiska na životnu sredinu i društvo. Ovaj proces samorefleksije često vodi ka identifikovanju oblasti u kojima je neophodno unapređenje.

Dalje, transparentnost gradi poverenje. Kada kompanije javno objavljuju svoje rezultate i ciljeve u oblasti održivosti, one pokazuju da su odgovorne prema svojim stejkholderima – investitorima, potrošačima, zaposlenima, lokalnim zajednicama i državi. Ovo poverenje je ključno za dugoročan uspeh i reputaciju kompanije.

Izveštavanje o održivosti je moćan alat za edukaciju i podizanje svesti. Kada kompanije jasno komuniciraju svoje napore i izazove u ovoj oblasti, one inspirišu druge – manje kompanije i preduzeća, pojedince, pa čak i čitave sektore – da preduzmu slične korake. Ovakvi izveštaji često sadrže primere dobre prakse i inovativna rešenja koja mogu biti korisna široj zajednici.

Za investitore, izveštaji o održivosti postaju sve važniji faktor u donošenju odluka. Oni žele da ulažu u kompanije koje ne samo da ostvaruju profit, već to čine na način koji je etičan i odgovoran prema budućnosti. Kompanije koje integrišu principe održivosti u svoje poslovanje često se pokazuju otpornijim na rizike i inovativnijim na dugi rok.

Konačno, redovno izveštavanje stvara pritisak za kontinuiranim napretkom. Kada se jednom uspostavi praksa merenja i objavljivanja rezultata, kompanije su motivisane da postavljaju ambicioznije ciljeve i da konstantno rade na poboljšanju svojih performansi u oblasti održivosti. Ovaj ciklus poboljšanja je ključan za postizanje stvarne, dugoročne promene.

U Srbiji, sve veći broj kompanija prepoznaje značaj ovakvog izveštavanja, shvatajući da je održivo poslovanje ne samo odgovornost, već i pametna poslovna strategija za budućnost. Kroz transparentno prikazivanje svog uticaja, one doprinose izgradnji zelenije i prosperitetnije Srbije za sve nas i generacije koje dolaze.

Održivi razvoj nije opcija – to je jedini put

U vremenu klimatskih promena, energetske krize i društvenih nejednakosti, održivost više nije pitanje izbora. Ona je postala obaveza – prema prirodi, ekonomiji i jedni prema drugima.

Zato 10. maj ne treba da prođe neprimećeno. Ovo je prilika da se svako od nas zapita – šta mogu da učinim da ovaj svet bude bolji, ne samo danas, nego i sutra?