Da li možete da zamislite život bez duvanskog dima – 31. januar Nacionalni dan bez duvanskog dima

Od leka za brojne bolesti do uzročnika istih, odnos prema duvanu, menjao se tokom decenija. Istraživanja rađena pedesetih godina prošlog veka, donele su prvi sud o uticaju duvana i lišila su nas dilema – jeste štetan. I to ne samo po one koji puše.

Engleski lekari R. Dol i A. B. Hil 1952. godine dokazali su na grupi od 40.000 pacijenata uzročnu povezanost između pušenja i karcinoma bronhija i pluća, infarkta miokarda i hronične opstruktivne plućne bolesti.

Kontrola duvana dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama, ali uprkos tome u svetu i dalje puši svaki peti (21%) odrasli stanovnik.

Ipak, iako smo svesni štetnog uticaja cigareta, istraživanja o našim navikama, kada je ovaj porok u pitanju, pokazuju da ipak ne odustajemo.

U Srbiji je upotreba duvana već dugi niz godina jedan od najzastupljenijih faktora rizika po zdravlje, što potvrđuju i poslednji rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine. Ovi podaci će obezbediti praćenje napretka u ostvarivanju ciljeva Agende održivog razvoja do 2030. godine, pre
svega 3.cilja Dobro zdravlje.

Istraživanje je pokazalo da rasprostranjenost navika pušenja duvanskih proizvoda uključujući i zagrevane duvanske proizvode, u populaciji uzrasta od 15 i više godina iznosi 31,9%. Najveći procenat pušača bio je u starosti od 45 do 54 godine (41,3%). U populaciji mladih 15-19 svaki sedmi (14,4%) je izjavio da konzumira neki od duvanskih proizvoda.

Da li je duvanski dim šteti i onima koji ga ne konzumiraju?

Duvanski dim direktno štetno utiče na zdravlje osobe koja konzumira duvanske proizvode i pasivno štetno utiče na zdravlje osoba koje provode vreme u blizini osobe koja konzumira cigarete.

Trećina duvanskog dima ostaje u plućima pušača, dok dve trećine izađe u vazduh i ponovo ga udišu i pušači i nepušači. U ovom dimu nalazi se preko 4.000 različitih hemijskih sastojaka, od kojih je za više od 50 dokazano da su kancerogeni – upozoravaju stručnjaci.

Takozvano „pasivno pušenje“ povećava rizik od umiranja od srčanih bolesti, dok je rizik od obolevanja od raka bronhija i pluća do 35 odsto veći.

Najugroženije su trudnice, deca, kao i osobe sa povišenim krvnim pritiskom i holesterolom.

Ako ste pušač, sigurno ste primetili da vam sobne biljke teže uspevaju. Ni biljkama ne odgovara duvanski dim, pa u prostorijama u kojima se redovno „duvani“ biljke rastu sporije, a usled manjka kiseonika mogu čak i da uvenu.

Ni životinje nisu pošteđene negativnih efekata. Stručnjaci tvrde da nije retkost da psi čiji su vlasnici pušači, nakon 8 do 9 godina života razviju tipičan pušački rak pluća.

Hajde da zajedno razvijemo svest o štetnosti duvanskog dima

Da ne bismo zaboravili ove činjenice treba svaki dan da razgovaramo o ovom problemu.

Potrebno je edukovati decu od najranijeg detinjstva i predstaviti im duvanske proizvode onakvim kakvi zapravo i jesu.

Potrebno je raditi na tome da se reklamiranje i prodaja duvanskih proizvoda ograniče, kao i konzumacija na javnim mestima.

Potrebno je pričati o različitosti duvanskih proizvoda, jer iz godine u godinu se pojavljuju novi proizvodi zamaskirani u lepa i mirišljava pakovanja, koji su navodno manje štetni i bolji od cigareta. A suštinski su podjednako štetni i donose loše posledice ne samo po zdravlje već i životnu sredinu.

Potrebno je zahtevati da mesta na kojima borave deca budu mesta bez duvanskog dima.

Kvalitetan i zdrav život nije moguć u okruženju ispunjenom duvanskim dimom! Moramo se aktivno boriti za svet bez duvanskog dima, za zdrav vazduh i zdravu budućnost.