Dan bezbednosti i zdravlja na radu: Šta je čija odgovornost?

Međunarodna organizacija rada je ustanovila današnji dan, 28. april kao Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi istakla prevenciju povreda i bolesti na radu.

Poslodavci i zaposleni svakog dana, a pogotovo u vreme posle epidemije pokazali su da više vode računa u obezbeđivanju zaštite života i zdravlja zaposlenih. Radnici danas više poznaju svoja prava. Menjaju se i poslodavci, ali i zakonski okviri. Na jednom naša zemlja upravo radi.

Godinama se na Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu podseća da je tokom cele godine važna svest koja ima za cilj da usmeri međunarodnu pažnju na veličinu problema i na to kako promovisanje i stvaranje kulture bezbednosti i zdravlja može pomoći u smanjenju broja smrtnih slučajeva i povreda na radu.

Bezbednost i zdravlje na radu predstavljaju procedure i pravila koja pospešuju poslovanje, doprinose povećanju produktivnosti i unapređuju kulturu rada kod zaposlenih.

Pri tom, osnovna obaveza poslodavaca je da spreče rizike kojima su zaposleni izloženi, uvođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu, koje uključuju bezbedne metode rada i opremu za rad, odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i informacije, obrazovanje i obuku zaposlenih.

Aktivno na tome radi i Srbija. Prema poslednjim saznanjima Nacrt zakona o bezbednosti i zdravlju na radu dobio je još jednu važnu podršku, i slede mu izmene.

Osnovne novine koje donosi novi zakon jesu da će poslodavci morati da omoguće mnogo veći nivo bezbednosti na radu, a radnici da mere zaštite primenjuju. Zakon će uticati na poboljšanje uslova rada, a uvodi se i „rad od kuće“, „radilište“, a propisana je I veća nadležnost inspektora rada.

Ovim zakonom i izmenama podstiču se kompanije da više pažnje posvećuju čuvanju zdravlja svojih zaposlenih kao i prava na dostojanstven rad.

Šta je dostojanstven rad

Međunarodna organizacija rada (ILO) dostojanstven rad definisala je kao produktivno, bezbedno i zdravo radno mesto na kome se štite prava radnika, koje obezbeđuje adekvatnu zaradu i gde postoji odgovarajuća socijalna zaštita radnika.

Reč je o zajedničkim akcijama koje imaju za cilj da unaprede očuvanje zdravlja zaposlenih. Tako Vlade imaju zadatak da obezbede infrastrukturu i odgovarajuće regulatorne okvire koji su neophodni da zaposleni ostanu zdravi, i da preduzeća cvetaju. Dodatno, Vlade zemalja bi trebalo da ulažu napor u izgradnju dinamične, održive, inovativne ekonomije i ekonomije usmerene ka ljudima, da promovišu zapošljavanje mladih ljudi, ekonomsko osnaživanje žena i osiguraju dostojanstven rad za sve građane.

Poslodavci s druge strane su odgovorni da obezbede da radno okruženje bude bezbedno i zdravo, dok je zadatak samih radnika da poštuju mere bezbednosti i da koriste opremu koja je odgovarajuća i često obezbeđena, ali je izostavimo. Naravno, i da poznajemo svoja prava, kao i da učestvujemo u sprovođenju preventivnih mera.

Prepoznajući značaj dostojanstvenog rada, Ujedinjene nacije (UN) postavile su kao jedan od globalnih (pod)ciljeva održivog razvoja postizanje pune i produktivne zaposlenosti i dostojanstven rad za sve žene i muškarce, što obuhvata i mlade ljude i osobe sa invaliditetom, kao i istu platu za rad jednake vrednosti. Dostojanstven rad i socijalna sigurnost su temelji na kojima počiva Evropska unija. Produktivno radno mesto i dostojanstven rad su ključni za ostvarivanje globalizacije zasnovane na fer uslovima i očuvanja mira i stabilnosti u jednom društvu.

Brojke pokazuju da šezdeset pet procenata svetske populacije je radno sposobno, preko 204 miliona ljudi je nezaposleno, od čega 75 miliona mladih, a 2,3 miliona slučajeva smrti nastaje u vezi s povredama na radu i bolestima uzrokovanim radom, što je trošak koji iznosi oko četiri odsto svetskog BDP. Zato je u današnje vreme potrebno je uložiti velike napore da se podstakne stvaranje novih radnih mesta koja uzimaju u obzir demografske trendove i promovišu povećanu produktivnost, poboljšanje zarada i uslova rada, kao i poštovanje radnih prava, posebno za siromašne i marginalizovane grupe.

Tako, pojedine kompanije poput IKEA imaju globalne kampanje „Zajedno za sve izbeglice“ koje imaju za cilj osnaže empatiju i promene narativ, koji je često zasnovan na neproverenim informacijama i strahu od nepoznatog. Ova kompanija nadalje želi da stvori mehanizme i kanale komunikacije kako bi osigurala da se izbeglice i tražioci azila ohrabre i bez straha od diskriminacije konkurišu na slobodna radna mesta.

Odgovorno i održivo poslovanje

Privatni sektor ima izuzetno važnu ulogu u dostizanju ciljeva održivog razvoja. Stvaranje novih dostojanstvenih radnih mesta jedan je od osnovnih načina na koje kompanije mogu da doprinesu ekonomskom rastu i održivom razvoju. Odgovorno poslovanje u kombinaciji sa inovativnošću mogu dovesti do velikih promena kako na tržištima tako i u društvu. Mnogobrojne kompanije u regionu ali i kod nas rade na optimizaciji radnog vremena, skraćivanju radne nedelje, poput Mikroelektronike.

Treba međutim istaći da se danas sve više ističe bezbednost i zdravlje na poslu kao prioritet.

Kompanija NIS, koja je dve poslednje godine osvojila prvo mesto na takmičenju za dodelu nacionalnih priznanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u kategoriji Povelja „28. april“ u organizaciji Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, učinila je značajan korak u konkretnoj oblasti bezbednosti na radu. Usvojeno je 6 „Zlatnih HSE pravila“ kojih moraju da se pridržavaju svi zaposleni, kao i ostala lica dok rade ili borave na lokacijama NIS-a, u cilju povećanja bezbednosti na radu, a sistem HSE (Health, Safety, Environment) deo je svakog biznis-procesa u kompaniji. U ovoj kompaniji postavili su najambiciozniji cilj u oblasti bezbednosti – nula povreda na radu i profesionalnih oboljenja i bez negativnog uticaja na radnu i životnu sredinu. To znači da zaposleni NIS-a, kao i svi izvođači, partneri i posetioci na lokacijama NIS-a moraju da se pridržavaju propisanih bezbednosnih procedura čime kompanija doprinosi razvoju kulture bezbednosti na radu u Srbiji. NIS takođe zajedno sa svojim partnerima radi na implementaciji najboljih svetskih praksi u ovoj oblasti.

Naučili smo iz prošle krize da bezbednost na radu može biti od vitalnog značaja za sprečavanje i kontrolu epidemija. Pokazalo se da adekvatne mere bezbednosti i zdravlja na radu mogu da igraju ključnu ulogu u obuzdavanju širenja bolesti, istovremeno štiteći radnike i društvo u celini.

Vlade, poslodavci i radnici svi imaju ulogu u suočavanju sa krizom koja god da se pojavi, a njihova saradnja je ključna.

Budućnost koju svi želimo treba da podrazumeva otvaranje novih radnih mesta, razvoj zdrave i efikasne ekonomske i socijalne infrastrukture kao i pristup obrazovanju, veštinama, zdravstvenoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti.