Danas je Svetski dan biodiverziteta: Budi i ti deo plana

Životinje, biljke, gljive pa čak i migroorganizmi poput bakterija čine biodiverzitet. Svaka od ovih vrsta i organizama zajedno rade u ekosistemima, poput složene mreže, kako bi održali ravnotežu i podržali život, te omogućili sve ono što nam je neophodno za opstanak: hranu, čistu vodu, lekove i sklonište.

Sa godinama, praćenim klimatskim promenama i ljudskom nemarnošću, to podržavanje postaje sve teže i teže i planeti je potrebna naša pomoć. Danas kada se obeležava Svetski dan biodiverziteta podsetićemo vas zašto i vi treba da budete #deoplana.

Hešteg predstavlja ovogodišnji slogan Ujedinjenih nacija u borbi za očuvanje prirode jer bez obzira na sve naše tehnološke napretke, potpuno smo zavisni od zdravih i živopisnih ekosistema za našu vodu, hranu, lekove, odeću, gorivo, sklonište i energiju.

U decembru 2022. godine, svet se ujedinio i dogovorio o globalnom planu transformacije našeg odnosa s prirodom. Usvajanje Globalnog okvira za biološku raznolikost Kunming-Montreal, poznatog kao Plan o biološkoj raznolikosti, postavlja ciljeve i konkretne mere za zaustavljanje i obrtanje gubitka prirode do 2050. godine.

„Budi deo Plana“ je poziv na akciju da se podstaknu vlade, domorodački narodi i lokalne zajednice, nevladine organizacije, zakonodavci, poslovni subjekti i pojedinci da istaknu načine na koje podržavaju implementaciju Plana o biološkoj raznolikosti.

Kako svet izgleda u brojkama?

Ribe pružaju 20 odsto životinjskih proteina za oko 3 milijarde ljudi, preko 80 odsto ljudske ishrane obezbeđuje se biljkama, a čak 80 odsto ljudi koji žive na selu u zemljama u razvoju oslanjaju se na tradicionalne lekove na bazi biljaka za osnovnu zdravstvenu zaštitu, navode Ujedinjene nacije.

A šta smo mi uradili planeti?

Tri četvrtine kopnenog okruženja i otprilike 66% morskog okruženja značajno su promenjeni. Više od trećine svetskog kopnenog površine i skoro 75% slatkovodnih resursa sada su posvećeni proizvodnji useva ili stočarstvu.

Klimatske promene pogoršavaju uticaj drugih faktora stresa na prirodu i naše blagostanje. Ljudi su prekomerno ribarili okeane, krčili šume, zagađivali izvore vode i stvorili klimatsku krizu. Ove akcije utiču na biodiverzitet širom sveta, od najudaljenijih lokacija do naših dvorišta navodi se ispred  World wild life.

Svet u nestajanju

Stručnjaci procenjuju da je gubitak vrsta između 1.000 i 10.000 puta veći od prirodne stope izumiranja. Računaju da će između 0,01 i 0,1% svih vrsta izumreti svake godine.

Prema blažoj proceni, na našoj planeti ima oko 2 miliona različitih vrsta što znači da nastaje između 200 i 2.000 izumiranja svake godine. Ali ako je gornja procena broja vrsta tačna, da sa nama na planeti koegzistira 100 miliona različitih vrsta, tada dolazimo do broja između 10.000 i 100.000 vrsta koje izumru, svake godine.

Šta možete vi da uradite?

Za početak – prihvatite problem. Jednom kada prihvatimo da naše navike utiču na život koji nas okružuje, bićemo na putu ka rešenju problema.

Kada to učinite, ovo su stavke koje mogu pomoći vama da vi pomognete prirodi i budete #deoplana.

• Promenite potrošačku filosofiju: kupujte od domaćih proizvođača, organske proizvode u radnjama…
• Reciklirajte i kompostirajte
• Priključite se volonoterskim akcijama: Sadnje drveća, čišćenja dvorišta…
• Redukujte svoje emisije štetnih gasova i
• Najvažnije, edukujte mlade!