Povodom ovog dana, skupština je pozvala sve zainteresovane strane da obeleže Svetski dan održivog transporta kroz edukaciju i organizovanje događaja s ciljem povećanja svesti javnosti o pitanjima održivog transporta, s posebnim fokusom na unapređenje intermodalne povezanosti, promociju ekološki prihvatljivog transporta, razvoj društveno inkluzivne infrastrukture i druge aspekte održivosti transporta.
Naglašena je i važnost saradnje u poboljšanju transportne povezanosti kroz integrisani sistem, izgradnju kvalitetne, pouzdane i otporne infrastrukture, razmenu najboljih praksi za povezivanje autoputeva, železnica, vodnih i vazdušnih puteva, kao i podsticanje izgradnje i upravljanja infrastrukturom koja minimizuje potrošnju energije, zemljišta i drugih resursa, smanjuje emisije gasova sa efektom staklene bašte, oštećivača ozonskog omotača i drugih zagađivača, te obezbeđuje pozitivan društveni uticaj.
Šta je održivi transport?
Održivi transport predstavlja ključnu komponentu za povezivanje ljudi, trgovinu i ekonomski rast, ali je istovremeno i veliki izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte. Da bi se postigao održivi razvoj, neophodno je rešiti ovu kontradikciju kroz razvoj transportnih sistema koji su ekološki prihvatljivi.
Visoka savetodavna grupa generalnog sekretara u svom izveštaju iz 2016. godine definisala je održivi transport kao „obezbeđivanje usluga i infrastrukture za mobilnost ljudi i dobara, koji doprinosi ekonomskom i društvenom razvoju, uz minimizaciju emisije ugljen-dioksida i drugih zagađivača, čime se smanjuje uticaj na životnu sredinu.“
Održivi transport nije cilj sam po sebi, već sredstvo za postizanje šireg cilja – održivog razvoja.
Postoje tri različita načina putovanja: kopnom, vazduhom i morem. Međutim, kako bi transport bio održiv, trebalo bi da se koriste isključivo obnovljivi izvori energije, poput solarne, vetroenergije ili biogoriva.
Odnosno, održivi transport označava načine prevoza koji ne ispuštaju štetne gasove staklene bašte u atmosferu i ne štete ljudima, planeti ili drugim živim bićima.
Razlika između zelenog transporta i održivog razvoja
Pojmovi „zeleni transport“ i „održivi transport“ su povezani, ali nisu identični i mogu naglašavati različite aspekte.
Zeleni transport se fokusira na smanjenje negativnog uticaja transporta na životnu sredinu, prepoznavanjem ekološki prihvatljivih tehnologija, energetski efikasnih vozila i alternativnih goriva. Cilj je smanjenje emisija štetnih gasova i očuvanje prirodnih resursa.
Održivi transport, s druge strane, ima širi okvir i obuhvata ne samo ekološke aspekte, već i društvene i ekonomske faktore. Ovaj pristup cilja na zadovoljenje trenutnih potreba bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe, uzimajući u obzir dugoročne ekonomske, socijalne i ekološke aspekte.
Možemo reći da je zeleni transport specifičan segment održivog transporta, koji je širi i holističniji, obuhvatajući sve tri dimenzije održivosti: ekološku, društvenu i ekonomsku.
Zašto je važan održivi transport?
Razvijanje održivog transporta postaje ključna potreba u vreme brze urbanizacije i rastućih ekoloških izazova. Od presudne je važnosti da prepoznamo ekološke rizike povezane sa tradicionalnim transportom i rešavamo njegove negativne uticaje.
Da li ste znali da je transport drugi najveći izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte?
Prema podacima američke Agencije za zaštitu životne sredine, sektor transporta u SAD-u bio je odgovoran za 29% emisija ovih gasova 2021. godine, obuhvatajući automobile, kamione, avione i železnicu.
Benefiti koji se ostvaruju poštovanjem principa održivog transporta:
1. Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte: Održivi transport značajno smanjuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte, čime doprinosi globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena.
2. Poboljšanje kvaliteta vazduha: Promocija električnih/hibridnih vozila i javnog prevoza smanjuje zagađenje vazduha, što dovodi do poboljšanja kvaliteta vazduha i smanjenja respiratornih problema.
3. Očuvanje prirodnih resursa: Održivi transport podstiče energetski efikasne načine putovanja, što doprinosi očuvanju prirodnih resursa.
4. Očuvanje ekosistema: Smanjenjem ekoloških otisaka, praksa održivog transporta pomaže u očuvanju ekosistema i zaštiti biodiverziteta.
5. Urbani razvoj i dobrobit: Inicijative često rezultiraju u urbanim sredinama pogodnim za pešačenje i vožnju biciklom, čime se promoviše fizičko zdravlje i opšte blagostanje.
Kako baš Vi možete doprineti zelenom transportu?
Postoji nekoliko ključnih načina na koje pojedinci, zajednice i vlade mogu doprineti održivom transportu:
Korišćenje ekološki prihvatljivih vozila: Prelazak na električna, hibridna ili vozila sa alternativnim gorivima značajno smanjuje emisiju štetnih gasova i zagađenje vazduha. Ako to nije odmah moguće, odabir energetski efikasnih vozila može biti prvi korak ka smanjenju ekološkog otiska.
Podrška javnom prevozu: Korišćenje autobusa, tramvaja, vozova i drugih oblika javnog prevoza smanjuje broj vozila na putevima, čime se smanjuje zagađenje, gužve i emisije gasova. Takođe, javni prevoz je obično energetski efikasniji nego privatni automobili.
Biciklizam i pešačenje: Promovisanje biciklizma i pešačenja kao glavnih načina prevoza za kraće udaljenosti pomaže smanjenju saobraćajnih gužvi, zagađenja i štetnih emisija. Infrastruktura poput biciklističkih staza i pešačkih zona može u velikoj meri doprineti ovoj promeni.
Poboljšanje infrastrukture za održiv transport: Razvijanje i unapređivanje infrastrukture koja podržava električna vozila (punjači), biciklističke staze i pešačke zone čini održive oblike transporta dostupnijima i privlačnijima za svakodnevnu upotrebu.
Promocija deljenja prevoza (carpooling): Deljenje vozila s drugima može smanjiti broj automobila na putevima, smanjujući time emisiju ugljen-dioksida, troškove i saobraćajnu gužvu. Platforme za deljenje prevoza takođe mogu učiniti vožnje povoljnijima i ekološki prihvatljivijima.
Korišćenje obnovljivih izvora energije za transport: Prelazak na obnovljive izvore energije (kao što su solarna, vetroenergija i biogoriva) za napajanje transportnih sistema smanjuje zavisnost od fosilnih goriva i smanjuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Edukacija i podizanje svesti: Povećanje svesti među potrošačima o prednostima održivog transporta i njegovoj važnosti za zaštitu životne sredine može dovesti do promene ponašanja. Inicijative za obrazovanje o održivim opcijama prevoza, kao i zakoni i subvencije koji podržavaju zelene tehnologije, mogu imati dugoročan uticaj.
Podsticanje politika i investicija: Vlasti mogu pružiti subvencije za kupovinu ekoloških vozila, investirati u infrastrukturu za javni prevoz, kao i u zeleni transport (kao što su električni autobusi). Takođe, važno je razviti zakonodavne okvire koji podržavaju održivost u transportu i smanjuju emisije štetnih gasova.
Podrška inovacijama i istraživanjima: Investiranje u nove tehnologije, kao što su autonomna vozila na obnovljive izvore energije, pametna infrastruktura i razvoj novih vrsta goriva, može pomoći u postizanju ciljeva održivog transporta.
Kombinovanjem ovih pristupa, doprinos održivom transportu može imati dalekosežne pozitivne efekte na životnu sredinu, zdravlje ljudi i ekonomiju.
