Danas slavimo nauku: Njena uloga u stvaranju „bolje planete“ je vitalna i ključna

Možda je u pojedinim medijima nauka često „po strani“, ali to nikako ne umanjuje njen značaj, uticaj i važnost. Za gotovo sve što stvaramo, nauka je okosnica, polazna tačka, i o tome bi trebalo da mislimo i razgovaramo stalno, ali… Danas je poseban dan za nauku i naučnike.

Svetski dan nauke za mir i razvoj, koji se obeležava svakog 10. novembra, naglašava njenu vitalnu ulogu u društvu i potrebu da se šira javnost uključi u debate o novim naučnim pitanjima.

Takođe, ovaj dan naglašava važnost i relevantnost nauke u našem svakodnevnom životu. Budući da se danas više nego ikada u istoriji vode debate o klimatskim promenama, važno je istaći kako nauka i tu – igra presudnu ulogu.

Podrobne naučne analize i ocene stručnjaka o tome u kom smeru se kreće naša planeta i koliko se klima zaista menja – po našu štetu – omogućavaju nam da promenimo svakodnevicu, navike, mišljenje, i da stvorimo zdravije i sigurnije mesto za život svih nas.

Naučne analize i ocene stručnjaka o tome u kom smeru se kreće naša planeta i koliko se klima zaista menja – po našu štetu – osvešćuju nas da radimo na promeni svakodnevice, navika, mišljenja, i da radimo na stvoranju zdravijeg i sigurnijeg mesta za život svih nas.

Dakle, Svetski dan nauke za mir i razvoj ima za cilj da građanima pruži i relevantne informacije o samom razvoju nauke, dok istovremeno naglašava ulogu koju naučnici imaju u širenju našeg opšteg shvatanja planete, koju nazivamo domom.

Deseti novembar je ujedno i prilika da se udruže svi svetski akteri, uključeni u teme vezane za nauku i klimu, od državnih službenika preko medija do učenika. UNESCO, svake godine snažno podstiče sve pojedince i kompanije da se pridruže obeležavanju Svetskog dana nauke za mir i razvoj, tako što će na taj dan organizovati neki svoj događaj ili aktivnost.

Koliko je važna uloga nauke u oblikovanju naše kolektivne budućnosti – znaju i brojne svetske kompanije koje su, godinama unazad, uključene u interne ili globalne projekte vezane za nauku, klimu, održivost. Poverenje u nauku je svakako ono što podstiče razvoj i primenu rešenja, a korporativni primeri dobre prakse su upravo potvrda toga.

U to ime, naša najveća naftna kompanija NIS je jubilarni 15. konkurs svog najznačajnijeg programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ posvetila upravo obrazovanju i nauci sa namerom da kreira motivišuće, savremeno okruženje koje će deci, mladima i nastavnicima, ali i naučnom kadru širom naše zemlje, olakšati proces sticanja znanja i veština unapređenjem uslova za rad.

Na Konkursu su za podršku izabrana čak 54 projekta osnovnih i srednjih škola, kao i naučno-istraživačkih organizacija i naučno-tehnoloških parkova koji će biti realizovani u 13 partnerskih gradova i opština: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Kikindi, Pančevu, Zrenjaninu, Požarevcu, Kanjiži, Srbobranu, Novom Bečeju, Žitištu i Velikom Gradištu. Kompanija NIS ulaže rekordnih 144,5 miliona dinara koji će služiti unapređenju nastavnog procesa i infrastrukture škola, kao i poboljšanju istraživačkih i inovacionih kapaciteta.

Takođe, kompanija putem programa „Energija znanja“ ostvaruje saradnju sa 11 univerziteta i više od 30 fakulteta u Srbiji i Ruskoj Federaciji, kao i sa četiri stručna naučna društva. Zahvaljujući ovom programa kompanija NIS je stipendirala više od 130 naših studenata na domaćim i inostranim fakultetima.

Ovo nisu usamljeni primeri dobre korporativne prakse podrške nauci i naučnicima. Izuzetno je važno da se u tu oblast uključi biznis, jer pitanje nauke nije samo državna briga. Mnoge kompanije imaju svoje razvojne centre i značajno doprinose inovacijama koje vode napred čitav svet. Zato je ulaganje u nauku i naučnike pitanja sinergije koje se tiče svih bitnih činilaca u jednom društvu. Svetski dan nauke za mir i razvoj je najbolja prilika da se podsetimo toga i učinimo konkretne korake u podršci nauci.