Kako klimatske promene utiču na naš život i zdravlje?

O klimatskim promenama uglavnom pričamo iz društveno-političkog ili ekonomskog, ali ne tako često iz zdravstvenog ugla. Pritom, zaboravljamo koliko je jaka spona između čoveka i same planete, jer zdrava Zemlja znači zdravo društvo, i obratno.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2015. godine iznela stav da klimatske promene predstavljaju „najveću zdravstvenu pretnju u 21. veku“. U međuvremenu je nastupila pandemija kovida-19, ali se analiza SZO-a i drugih važnih institucija nije značajno promenila.

Naime, istraživanje objavljeno u februaru 2020. u medicinskom časopisu The Lancet Planetary Health, pokazalo je da bi se ispunjavanjem ciljeva koje obuhvata Pariski sporazum – moglo značajno uticati na opšte zdravstveno stanje populacije. Pre svega, zahvaljujući manjem zagađenju vazduha, zdravijoj ishrani i većem stepenu osvešćenosti kod ljudi, odnosno preduzimanjem konkretnih akcija.

Konkretno, ova studija je uključila devet velikih zemalja kao što su Kina, SAD, Brazil, Nemačka, Velika Britanija, Nigerija, Indija, Indonezija i Južna Afrika. One zajedno emituju 70 odsto globalnih emisija CO2, a pritom, u njima živi čak polovina svetske populacije.

Aktuelne mere koje treba da ograniče dalji porast temperature, na 1,8 stepeni Celzijusa, tiču se koncepta „održivog razvoja“, o kojem se danas naširoko govori.

Naučnici sve glasnije apeluju na to kako promena klime i porast temperature direktno utiču na zdravlje čoveka, te su date procene da bi – redukovanjem CO2 štetnih emisija – do 2040. u ovih devet navedenih država moglo biti sprečeno čak osam miliona smrti godišnje.

I ovogodišnja, za mnoge farmere širom Evrope i sveta – rekordna suša, donela je bezbroj problema, najpre kada je reč o prinosima, kvalitetu namirnica i svakodnevnoj ishrani. S druge strane, uragani i poplave su doneli drugu vrstu problema, ali je ishod isti: zdravlje ljudi je dovedeno u pitanje.

Mimo toga, zbog poplava i oluja koje su sve češće pojave, pogođeni su zdravstveni centri koji ili ne mogu da rade u punom kapacitetu ili im manjka sredstava, lekova, opreme. Takođe, šumski požari utiču na naše zdravlje, iako toga često nismo svesni.

Zaključujemo da društvo treba da preduzme jasne korake u vezi sa unapređenjem nutritivne ishrane i održive proizvodnje hrane, korišćenjem održivih oblika energije, i očuvanjem zdravog vazduha, kako bi opšte javno zdravlje bilo u manjem riziku.

Svakako, vrlo je važno pomenuti da CO2 emisije imaju negativan uticaj i na kognitivne sposobnosti čoveka, i to je relativno nova tema o kojoj naučnici diskutuju.

Tvrde da bi do 2100. moglo biti četiri do pet puta više CO2 u vazduhu, što će se odraziti na sposobnost pamćenja i gubitak elana. Prema stavu stručnjaka sa Univerziteta koledž London, porast nivoa ugljen dioksida bi, najpre mogao pogoditi kancelarijske radnike.

Obnovljivi izvori energije – ugradite i vi solarne panele 

Praksa koja se pokazala kao i te kako korisna jeste ugradnja solarnih panela. Globalna energetska kriza, podstakla je mnoge zemlje da se hitno okrenu korišćenju drugih, obnovljivih izvora energije.

Upravo je i ohrabrujuća vest da solarna energija i vetar popunjavaju veliki deo jaza na tržištu energije.

Mnoge kompanije koje posluju u našoj zemlji se vode time, tako imamo mobilnog operatera u Srbiji koji je ugradio 2.000 solarnih panela, a tu su i mnoge firme poput logističkih lanaca, lanca benzinskih stanica kao što je NIS petrol.

Postavljanjem solarnih panela na osam benzinskih stanica, kako navode u NIS-u, biće ostvarena godišnja ušteda u nabavci električne energije od gotovo 300 MWh uz isporuku oko 40 MWh u distributivnu mrežu i uz godišnje smanjenje emisije ugljen dioksida od 375 tona.

Građani koji steknu status kupac-proizvođač, mogu da koriste proizvedenu električnu energiju iz solarnih panela za sopstvene potrebe, a viškove neiskorišćene energije predaju u električnu mrežu i iskoriste ih u narednom periodu uz zamenu kWh za kWh.

Pri izboru mesta postavljanja solarnih panela treba se rukovoditi pozicijom krova u odnosu na stranu sveta, pri čemu je najbolja orijentacija prema jugu.

Procedura za sticanje statusa kupca-proizvođača za građane je maksimalno pojednostavljena.

Podnosi se zahtev koji je samo formalni akt koji sadrži podatke o budućem kupcu-proizvođaču i njegovu nameru da proizvedenu energiju preda svom snabdevaču.

Proizvedena električna energija iz solarne elektrane se koristiti za sopstvenu potrošnju i može obezbediti 30-70% potrebne dnevne potrošnje električne energije u zavisnosti od snage solarne elektrane.

Cena investicija za izgradnju solarnih panela kreće se od 4 do 5 kW je 3.600 do 5.000 evra.

Postoji mnogo stvari koje možemo učiniti da zaštitimo zdravlje ljudi od uticaja klimatskih promena:

Razumevanje. Razvijanje pravičnih pristupa klimatskim promenama zahteva razumevanje rizika po zdravlje ljudi, uključujući i one koji su najugroženiji. Istraživači proučavaju zdravstvene trendove zajedno sa društvenim nejednakostima kako bi pomogli u zaštiti zdravlja ljudi.

Pratiti i informisati se. Mnoge državne i lokalne agencije prate kvalitet vode i vazduha i izdaju savete kako bi smanjili rizik od izloženosti i bolesti ako voda ili vazduh postanu kontaminirani. Isto važi i za ekstremne vrućine.

Reagovati. Sve više zajednica preduzima korake za smanjenje uticaja klime na zdravlje ljudi, kao što je sadnja drveća  i postavka zelenih pejzaža, postavljanje centara za hlađenje i izgradnja zelenih krovova na zgradama.

Uključiti se. Pojedinci takođe mogu preduzeti mnoge radnje da smanje uticaje klimatskih promena.

Razmislimo, kako svako od nas pojedinačno može uticati na očuvanje životne sredine i zdravlja.