Koliko, zapravo, znamo o klimatskim promenama? Vreme je za edukaciju!

Kao i u svemu ostalom, tako je i za ovu temu presudna edukacija – znanje o tome u kakvoj sredini živimo i kako na nju utičemo, kolektivno i individualno. Ipak, ni samo znanje (teorija) nije dovoljno, ako nećemo delovati (praksa) i svojim postupcima, barem donekle, uticati na promene klime. Mnogi naučnici smatraju da smo otišli predaleko, te da je planeta prilično ugrožena po raznim pitanjima, ali to ne znači da treba „dići ruke“. Naprotiv!

U današnje vreme, maltene svaka važna tema je dobila svoj „dan“, pa je to slučaj i sa edukacijom o klimatskim promenama. Danas, 26. januara, obeležava se Svetski dan obrazovanja o životnoj sredini, što je adekvatan uvod i za predstojeći, 12. po redu kongres „The World Environment Education Congress 2024 (WEEC)“, koji se održava od 29. januara do 2. februara 2024. u Abu Dabiju. Budući da je glavna tema kongresa „Connecting People Creating Tomorrow“, što se odnosi na okupljanje, umrežavanje ljudi zarad kreiranja bolje sutrašnjice, jasno je koliko su neophodni kolektivni napori u sprečavanju klimatskih promena, ali i širenju znanja. Obrazovanje je kao socijalni segment, inače, zapostavljeno u mnogim delovima sveta, a o ekologiji i klimi se tek ne priča dovoljno.

Na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, bilo je reči o tome, ali više iz ugla bogatih, uticajnih ljudi. Doduše, na skupu je bilo i grupa ekoloških aktivista koje su pozivale same lidere da preispitaju svoj uticaj na klimu, odnosno svoje stilove života, ali je potrebno „glas“ o ugrožavanju planete širiti dalje i više. Inače, krucijalni cilj Svetskog dana obrazovanja o životnoj sredini jeste da identifikuje probleme životne sredine kako na globalnom tako i na lokalnom nivou, te da podigne svest kod ljudi o tome da treba da učestvuju u očuvanju i zaštiti okoline. Ukoliko nikada niste čuli za ovaj važan dan, utoliko pre je potrebno da se o njemu više govori, budući da ne postoji kratko: obeležava se od davne 1975. Te godine je u Beogradu organizovana Međunarodna radionica o obrazovanju o životnoj sredini, kojoj su prisustvovali stručnjaci iz više od 70 zemalja.

Iako tada planeta nije bila ni blizu ugrožena kao danas, u pogledu zagađenja vazduha i voda, gomilanja smeća, kao i krčenja šuma, izumiranja životinjskih vrsta i migracija zbog elementarnih nepogoda, javila se potreba za utvrđivanjem određenih principa ekološkog obrazovanja u okviru programa Ujedinjenih nacija. Ishod tog događaja je objavljivanje Beogradske povelje, koja odražava osnovne zahteve ekološkog obrazovanja, a koja ima za cilj Razvijanje globalne populacije koja je svesna i zabrinuta za životnu sredinu i njene probleme, koja ima znanja, veštine, stavove, motivaciju i opredeljenje da individualno i kolektivno radi na rešavanju aktuelnih problema i prevenciji novih.

Čuvena krilatica kaže da je „bolje sprečiti, nego lečiti“, a to je posebno slučaj kod klimatskih promena. Iako često mislimo da smo „jači“ od prirode, te zanemarujemo posledice svojih uticaja, redovno se ispostavlja da nije tako. Drugim rečima, priroda nas demantuje. Stoga je izuzetno važno razumeti uzroke i efekte klimatskih promena, i shvatiti da je održivi razvoj najbolji način da se zadovolje trenutne potrebe ljudi, bez ugrožavanja kapaciteta budućih generacija. Takođe je od vitalnog značaja da razumemo šta su obnovljivi izvori energije i kako nam mogu pomoći da se brinemo o planeti, jedinoj koju imamo. Dodatno svetlo treba „baciti“ na vodu, kao prirodni, najvažniji resurs, koji je ujedno ograničen i oskudan, a neophodan za život na Zemlji.

Upravo zato, ideja je da se kroz zajednicu Održivost za sve (Sustainbility for all), koju je kreirala ACCIONA, promoviše znanje o nekim od najozbiljnijih ekoloških problema sa kojima se suočava Zemlja, ali i o različitim strategijama koje nam mogu pomoći da se s tim izazovima uhvatimo u koštac. Jednostavno, ovaj dan se obeležava kako bi se ukazalo na značaj obrazovanja koje omogućava pojedincima da istražuju stanje životne sredine, identifikuju ekološke probleme i aktivno se uključe u njihovo rešavanje, a u Srbiji se doprinos Svetske organizacije za zaštitu prirode, WWF, ogleda i kroz saradnje sa Zavodom za unapređenje vaspitanja i obrazovanja i Nacionalnom asocijacijom nastavnika građanskog vaspitanja.

Ono što je posebno alarmantno, i o čemu će zasigurno biti reči i na predstojećem kongresu, jeste podatak da je 2023. zabeležena kao „najtoplija godina ikada“. Svaki dan u 2023. bio je za najmanje jedan stepen Celzijusa topliji nego u predindustrijskoj eri.

„Kada govorimo o odstupanjima temperatura od dalekih predindustrijskih vrednosti, služimo se sitnim stepenima sa po kojom decimalom, pa ovih 1,48 ili 0,17 stepena i ne zvuči naročito zabrinjavajuće. Međutim, posledice rapidnog porasta temperature osećaju se u svakom kutku planete i ne prođe dan da ne čujemo o poplavama, požarima, vetrovitim olujama, sušama, nestašici vode, zagađenju vazduha i invazivnim vrstama životinja i biljaka koje zauzimaju i uništavaju naš životni prostor. Na sve to ne možemo ostati ravnodušni“, rekla je Dunja Macoko Drvar, direktorka programa očuvanja prirode u WWF Adriji.