Međunarodni dan mladih: zelene veštine ka održivom svetu

„Hajde da obezbedimo obrazovne sisteme koji mogu da podrže ravnopravna društva, dinamične ekonomije i neograničene snove svakog učenika na svetu“, reči su generalnog sekretara UN, Antonija Gutereša.

Bez inkluzivnog i kvalitetnog obrazovanja, kao i bez mogućnosti obrazovanja tokom čitavog života, zemlje neće uspeti da ostvare rodnu ravnopravnost i razbiju krug siromaštva. Danas u svetu 244 miliona dece i omladinaca ne pohađa školu, a 771 milion odraslih je nepismeno. Ovo su poražavajući podaci i kako bi se oni izmenili potrebno je mnogo truda i ulaganja.

Međunarodni dan mladih koji se svake godine obeležava 12.avgusta, ove godine za temu je imao Zelene veštine za mlade: ka održivom svetu.

Da li znate šta je održiva pismenost?

Prema Ujedinjenim nacijama da biste postali pismeni u pogledu održivosti, morate razumeti odnos koji postoji između ljudi, prirodnih resursa, životne sredine i razvoja.

„Održiva pismenost“ je skup znanja, veština i način razmišljanja koji omogućuje pojedincima da postanu duboko posvećeni izgradnji održive budućnosti i da pomognu u donošenju informisanih i efikasnih odluka u tom cilju.

Ovo je jedna od mnogih definicija o tome šta znači biti održivo pismen pojedinac. Zašto je ovaj koncept toliko važan?

Baš kao što pojedinac treba da stekne neki oblik finansijske pismenosti da bi stekao finansijsku samostalnost, ili digitalne pismenosti da bi opstao u digitalnom svetu, ista logika važi za ono što je potrebno da bi svet postao održiviji. Svet ne može da postigne održivost ako ne razumemo osnove ovog koncepta.

Od vitalnog je značaja da održiva pismenost postane mejnstrim.

Koncept i razumevanje održivosti su evoluirali tokom vremena. Danas održivost ima mnogo specifičnije značenje u odnosu na pojmove humanog razvoja i upravljanja životnom sredinom. Među ljudima postoji zabluda koja izjednačava ekološku pismenost i pismenost u pogledu održivosti, delimično i zbog njihovih karakteristika koje je teško razlikovati. Važno je napomenuti da održiva pismenost uključuje različite komponente ekološke pismenosti kao i komponente koje se odnose na građansku angažovanost i društvenu odgovornost.

Održivost je široka tema i čini je različite podteme, kao što su upravljanje životnom sredinom i ekološka inteligencija. Ovo čini nemogućim da neko bude 100% pismen za održivost. Da bi svet prešao ka održivosti, svima je potreban određeni nivo pismenosti o tome. To podrazumeva razumevanje osnove koncepta održivosti, odnosno da ljudi moraju da shvate i priznaju, da je sve na svetu međusobno povezano.

Svi bi trebalo da razumemo nekoliko faktora kako bi se obezbedila održiva budućnost, kao što su:

• da svet ima ograničene resurse,
• da su klimatske promene stvarne,
• da su svi ljudi jednaki bez obzira na pol, rasu ili religiju,
• da je veoma važna zajednička težnja ka dugoročnoj vrednosti u razvoju.

Sposobnost preduzimanja koraka ka izgradnji održivijeg sebe, zajednice, društva i sveta zahteva mnogo više od prepoznavanja termina održivosti. Zahteva naše veštine, stavove, kompetencije, sklonosti i vrednosti koje su neophodne za preživljavanje u postojećim životnim uslovima. A sticanje praktičnih veština zahteva oblik učenja koji prevazilazi pamćenje i ponavljanje činjenica. Zahteva aktivno učenje, učenje kroz rad, i angažovanje sa stvarnim životnim problemima.

Sposobnost da se ponovo povežemo i osetimo da smo deo sveta, a ne odvojeni od njega, može biti centralna osnova pismenosti o održivosti.

Neophodno je da se u strategiju obrazovanja uvrsti obrazovanje za održivi razvoj koje učenike osposobljava za ekološki poželjno ponašanje, da poseban cilj treba da bude ekološko opismenjavanje, kao i uspostavljanje mreže održivih eko-škola i mreže obrazovnih centara u zaštićenim prirodnim dobrima, kao pomoć za održivo upravljanje i primenu u praksi principa održivog razvoja u funkciji zaštite životne sredine.

Centar za eko-pismenost je identifikovao set od petnaest ključnih kompetencija koje mladi ljudi treba da razviju da bi živeli u održivim zajednicama. Izdvajamo samo neke:

• Razumeti osnovne ekološke principe
• Razmišljati kritički, kreativno rešavati probleme i primeniti znanje u novim situacijama
• Proceniti uticaje i etičke efekte ljudskih tehnologija i akcija
• Zamisliti dugoročne posledice odluka
• Osećati brigu, empatiju i poštovanje prema drugim ljudima i živim bićima
• Gledati i ceniti više perspektiva, motivacija i namera
• Posvetiti se pravičnosti, pravdi, inkluzivnosti i poštovanju svih ljudi
• Kreirati i koristiti alate, objekte i procedure koje zahtevaju održive zajednice
• Primeniti znanje u praksu ekološkog dizajna
• Proceniti i prilagoditi upotrebu energije i resursa
• Poštovati Zemlju i sve živo

Svi moramo da težimo održivoj budućnosti i da razumemo nekoliko faktora kao što su: svet ima ograničene resurse, klimatske promene su stvarne i ubrzavaju rizik (pošto pogoršavaju i konvencionalne i ESG rizike) i da su svi ljudi jednaki bez obzira na pol, rasu ili religija.