Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane

Da li imamo dovoljno svesti koliko se rasipa hrana u svetu? Na koji način možemo da smanjimo otpad od hrane?

Obeležavanjem Međunarodnog dana svesti o gubitku i rasipanju hrane, 29.septembra, širi se jasan poziv da svi moramo da preduzmemo mere kako bismo smanjili otpad, koji utiče na efekat staklene bašte odnosno klimatske promene.

Najnoviji dostupni podaci UN i FAO organizacije sugerišu da 3,1 milijardi ljudi u svetu ne može da priušti zdravu ishranu. Činjenice ukazuju da je između 691 i 783 miliona ljudi gladovalo u 2022. godini, dok se procenjuje da se 17 odsto ukupne globalne proizvodnje hrane baca u domaćinstvima, prehrambenoj industriji i maloprodaji.

Do gubitaka hrane dolazi u celom sistemu prehrambene industrije, počev od same proizvodnje, prerade, distribucije, maloprodaje i krajnje faze – potrošnje odnosno konzumacije. Globalno, oko 13 odsto proizvedene hrane gubi se između žetve i maloprodaje. Stoga je neophodno na održiv način upravljati i proizvodnjom i potrošnjom hrane i prepoloviti rasipanje hrane po glavi stanovnika na maloprodajnom i potrošačkom nivou

Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane ne treba da služi samo da nas podseti na ove velike brojke ili sporazume koji se potpisuju. Ovakvi dani su tu da se ukaže i na brojne male inicijative i načine na koje možemo da doprinesemo našoj okolini, ali i zajednici i barem, kao pojedinci, smanjimo jedan deo otpada tako što svesnije koristimo hranu.

U svetu, gde od 2014. godine raste broj ljudi pogođenih glađu, a tone i tone jestive hrane završava na otpadu, više je nego važno da naučimo da pravilno upravljamo namirnicama.

Koliko puta vam se desilo da kupite veću količinu hrane, koja najčešće umesto na tanjiru završi u kanti? Na pijacama kupujemo više hrane nego što nam je potrebno, puštamo da se voće i povrće pokvari ili uzimamo veće porcije nego što možemo da pojedemo. I tako u krug.

Prema podacima od prošle godine, godišnje se u Srbiji stvori oko 2,95 miliona tona komunalnog otpada, od čega 40 odsto čini biootpad u koji ulazi i otpad od hrane.

Istaknuto je da se većina otpada od hrane i dalje najčešće transportuje na deponiju, da je druga najčešća upotreba ishrana životinja, a treća kompostiranje. Korišćenje otpada u energetske svrhe i dalje se smatra najređim oblikom prerade i neiskorišćenim potencijalom.

Koje su to akcije koje možemo da preduzmemo kao pojedinci u borbi protiv prekomernog otpada od hrane? Zbog ovih pet stvari ćete se osećati srećnije.

Napravite plan obroka

Planiranje najmanje nekoliko obroka svake nedelje je odličan način da se osigurate da imate zdrave obroke. Takođe vas sprečava da kupujete količinski previše hrane. Uskladite svoje obroke tako da ne koristite potpuno različite sastojke za svaki recept. Na primer, planirajte da jedan dan jedete brokoli kao prilog, a sledeći u tepsiji.

Sačuvajte i jedite ostatke bezbedno

Ako mislite da nećete moći da pojedete svoje ostatke od obroka u roku od tri dana, sačuvajte ih u zamrzivaču.

Čuvajte hranu na odgovarajući način

Počnite tako što ćete kupiti samo ono što možete pojesti za nedelju dana. Čuvajte zelje sa papirnim ubrusom u plastičnoj posudi u fioci, paradajz i banane na pultu, krompir i luk na hladnom i tamnom mestu i sveže začinsko bilje u čaši vode. Imajte pri ruci malo smrznutog voća i povrća u slučaju da pojedete sve svoje sveže proizvode pre sledećeg dana kupovine.

Kompostirajte

Čak ni kora od voća i povrća ne mora da propadne. Kompostiranje u dvorištu je odličan način da otpad od hrane izbacite iz kuće i obezbedite ishranu vašoj bašti. Takođe možete pronaći male kontejnere za kompostiranje koje možete držati u svom domu.

Koristite ostatke kreativno

Pronađite kreativne načine da iskoristite ostatke hrane, umesto da ih samo bacite. Na primer, jabuke i borovnice koje su omekšale su savršen dodatak vašoj kaši. Stari hleb možete iskoristiti za pravljenje prezli ili krutona za supu.

Ne mora uvek sve da završi na otpadu.