Na korak do COP28, najveće svetske konferencije o klimi

U današnje vreme se više nego ikada priča o klimi i zaštiti životne sredine, jer naučnici i ekolozi svakodnevno iznose alarmantne podatke o zagrevanju Zemlje i zagađenju, krčenju šuma, gomilanju otpada, topljenju glečera…

Ipak, odgovornost nije samo na vladama, kompanijama ili grupama, već i na svakome od nas: Šta, kao pojedinci, možemo da uradimo po tom pitanju? Možda nije lako dati odgovor, ali je zato važno da razgovaramo, delujemo i udružujemo se.

Upravo to je cilj i ovogodišnjeg COP28 Samita, koji organizuju Ujedinjene nacije (UN) u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), u periodu od 30. novembra do 12. decembra. Dakle, na samom kraju 2023. vreme je da sumiramo šta smo od 13. Cilja održivog razvoja – Akcija za klimu, postigli u prethodnom periodu, a šta nam predstoji u narednom periodu.

Ukoliko još niste upoznati sa UNFCCC COP28, reč je o konferenciji o klimatskim promenama, a govoriće se o:

• akcijama koje doprinose sprečavanju klimatskih promena;
• zdravlju i oporavku nacija/ljudi;
• finansijama, trgovini i jednakim pravima među polovima;
• energetici i industriji;
• urbanizaciji i kreiranju održivih okruženja;
• mladima, deci, edukaciji i veštinama;
• prirodi, zemljištu i okeanima;
• hrani, agrobiznisu i vodi.

Kada je reč o Srbiji, krajem oktobra je, u susret COP28, organizovana konferencija Dijalog o klimatskim promenama, tokom koje je ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, istakla kako je naša zemlja povećala svoju klimatsku ambiciju za tri puta.

„Planiramo da do 2030. smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) za 33,3% u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine, i to u svim relevantnim sektorima“, rekla je Vujović.

Jedan od zaključaka sa Dijaloga jeste da privatni sektor može da odigra značajnu ulogu u ovoj zelenoj tranziciji privrede i društva u Srbiji, kao i da sprovođenje EU Zelene agende za Zapadni Balkan može u velikoj meri da pomogne u ovoj tranziciji.

A kako sve to izgleda u praksi domaćih kompanija? U kompaniji NIS navode da su od 2009. godine u ekološke i biznis projekte koji indirektno doprinose unapređenju zaštite životne sredine uložili više od 900 miliona evra. Rezultat ovih ulaganja je da je kompanija u poslednjih 10 godina smanjila emisije štetnih gasova za čak 90 odsto. Takođe, dodaju, da kompanija nastavlja svoj put energetske tranzicije. Tako je u 2022. godini počelo da radi TE- TO Pančevo, prva gasno-parna elektrana u Srbiji, namenjena za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na bazi prirodnog gasa kao ekološki prihvatljivijeg goriva. Pored toga, NIS sprovodi projekat postavljanja solarnih panela na svojim benzinskim stanicama. Do sada su paneli postavljeni na 15 benzinskih stanica u Srbiji, a upotreba ovog rešenja za proizvodnju električne energije doprinosi smanjenju emisije ugljen dioksida koje se procenjuje na više od 600 tona godišnje. Pored toga, NIS radi na projektima vetroparka, zelenog vodonika i utiskivanja izdvojenog CO2 u aktivne bušotine kako bi dodatno doprineo dekarbonizaciji.

Iako o pitanjima Zelene agende trenutno ponajviše razgovaraju napredne, razvijene zemlje, koje ujedno i ulažu dosta novca u „zelene“ projekte, ideja je da ceo svet implementira barem neke od ovih ideja, kako bismo očuvali planetu. Podsećamo vas i da je program Ujedinjenih nacija za razvoj, UNDP, prošle godine implementirao projekat „NAP“, koji finansira ZKF, a čiji je glavni cilj bio da unapredi zakonodavni i institucionalni okvir Republike Srbije, zarad smanjenja ranjivosti na klimatske promene.

U sklopu projekta je predstavljena i platforma „Digitalni atlas klime Srbije“, gde su javno dostupni svi klimatski podaci.