Ne čekajmo tuđa dela, budimo primer: Kako kompanije i pojedinci mogu da Srbiju učine „zelenijom“?

Zelena Srbija je mnogo više od onoga što vidite. To nisu samo parkovi, polja, planine i reke koji čine našu zemlju, već i svest o tome kako da ih očuvamo.

Ali, „zelena Srbija“ je i svest o potrošnji, otpadu, odlaganju otpada, infrastrukturi, saobraćaju, pa i o hrani, garderobi, elektronskim uređajima – apsolutno svemu što možete da zamislite. Stoga je važno da znamo šta podrazumeva zelena transformacija i kako izgleda u praksi.

Početkom oktobra je, u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, predstavljeno više od 80 inovativnih rešenja, koja su izabrana za dalju podršku kako bi se sprovela u praksi. Reč je o dodatnih 4,9 miliona dolara koje je Vlada Švajcarske obezbedila za finansiranje sprovođenja Zelene agende u Srbiji u naredne četiri godine.

Postavljeni su javni pozivi kao izazovi za 4 prioritetne oblasti a koji su u skladu sa UN ciljevima održivog razvoja
1. Izazov za inovacije za čistiji vazduh
2. Izazov za dekarbonizaciju privrede i smanjenje zagađenja životne sredine
3. Izazov za inovativna rešenja – šume i zelena infrastruktura za unapređenje prirodnih vrednosti i otpornosti na klimatske promene

4. Izazov za inovativna rešenja u oblasti cirkularne ekonomije

Odabrana rešenja predviđaju prečišćavanje značajnih količina otpada i otpadnih voda iz velikih fabričkih postrojenja, primenu novih tehnoloških rešenja za manju potrošnju resursa i energije u industriji, kao i povećanje udela obnovljivih izvora energije poput sunca i biomase.

Pored toga, izabrane inovacije u oblasti cirkularne ekonomije obuhvataju sakupljanje, odvajanje i reciklažu otpada različitog porekla (organski otpad, plastika, papir, metal, guma, građevinski otpad) radi dalje prerade u nove proizvode (npr. kompost, đubrivo, kozmetički proizvodi) ili za
proizvodnju biogasa.

Istovremeno, realizacijom svih predloženih rešenja za obnovu šumskih ekosistema dobila bi se pošumljena površina jednaka onoj koju zauzima 712 fudbalskih terena.

U oblasti smanjenja zagađenja vazduha, sprovođenje u praksi svih odabranih ideja omogućilo bi da kvalitetniji vazduh udiše više od 2.300.000 građana i građanki Srbije.

Kako možemo da održivo delujemo?

Dvanaesti cilj održivog razvoja postavlja plan da u deceniji koja upravo počinje postignemo održivu proizvodnju i potrošnju na globalnom nivou: da prepolovimo gubitke u hrani, smanjimo generisanje otpada, postignemo ispravno upravljanje hemikalijama i svim oblicima otpada, i značajno redukujemo zagađenje vazduha, vode i zemljišta.

Bacanje hrane predstavlja rastući problem širom sveta. Procenjeno je da jedna trećina proizvedene hrane (oko 1,3 milijarde tona) završava na deponijama svake godine, dok istovremeno gotovo milijardu ljudi u svetu gladuje. Prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, najveći izvor otpada od hrane su domaćinstva (42%), potom prerada i proizvodnja hrane (39%), ugostiteljski objekti (14%) i, na kraju, veleprodaja i maloprodaja – prodavnice, supermarketi i megamarketi (5%).

Ne postoje precizni podaci o višku hrane u Srbiji, ali neke procene sugerišu da se godišnje baci 250.000 tona hrane, dok svaka osma osoba u zemlji živi u riziku od siromaštva. Ukoliko bi se višak hrane distribuirao na odgovarajući način, ta količina bi bila dovoljna da se nahrane svi koji su gladni.

Masovna proizvodnja, masovna potrošnja i, potom, masovno gomilanje otpada – sve to dodatno utiče na pogoršanje klime i na zagađenje.

Možemo, za početak, razmišljati u dva pravca, na mikro planu: Kako da bacamo što manje hrane, posebno jestive, i kako da ograničimo kupovanje i bacanje odeće i ostalih proizvoda?

Alarmantan je podatak da nam većina otpada od hrane i dalje završi na deponiji, te da se slično dešava i sa odećom. Naime, svake godine čak 1,8 milijardi kilograma vraćene odeće završi na deponijama.

Ipak, dobra vest je da „zelenija“ Srbija nije samo ideja u vazduhu, već se primenjuje i u praksi.