Od digitalnog do stvarnog: Kako video igre mogu inspirisati mlade za akciju u očuvanju okoline

Video igre su postale sveprisutan deo savremenog života, preplićući se sa gotovo svakim aspektom naše kulture. Ono što ih čini posebno moćnim je njihova sposobnost da na jedinstvene načine prenose poruke i uče nas o različitim temama.

Kroz Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) došlo se do saznanja da ovaj sektor predstavlja ogroman potencijal u podizanju svesti o ciljevima održivog razvoja među mlađim generacijama. Industrija video igara, prema poslednjim podacima broji i preko 3 milijarde aktivnih koristnika širom sveta.

U poslednje vreme, sve je veći fokus na održivosti unutar gejming industrije, gde se video igre koriste kao sredstvo za podizanje svesti o ekološkim pitanjima i promovisanju održivih praksi.

Programeri i vodeći proizvođači video igara obavezali su se da integrišu ekološke poruke za igrače. Sada će, osim što će biti izvor zabave, biti i sredstvo za podizanje svesti o pitanjima koja se kreću od klimatskih promena, pošumljavanja i obnove prirode, do obrazovanja o obnovljivim izvorima energije.

Jedan od načina na koji igre doprinose edukaciji na temu zaštite životne sredine, jeste kroz simulaciju stvarnih ekoloških izazova. Igre kao što su „SimCity“ ili „Cities: Skylines“ omogućavaju igračima da grade i upravljaju gradovima uzimajući u obzir ekološke faktore što se može povezati sa UN 11 SDG– Održivi gradovi i zajednice.. Kroz ove igre, igrači se suočavaju sa posledicama svojih odluka o upravljanju otpadom, emisijama staklene bašte, i urbanizaciji. Takva iskustva mogu kod mladih razviti razumevanje složenosti problema održivosti i potrebu za odgovornim pristupom ovim problemima.

Pored toga, video igre često koriste narative koji igrače postavljaju u uloge spasitelja okoline. Igre poput „Final Fantasy VII“, gde igrači bore protiv korporacije koja eksploatiše resurse planete, pružaju snažne ekološke poruke koje mogu ostaviti trajan utisak na igrače, posebno kada je u pitanju mlađa publika. Kroz takve priče, igre mogu podići svest o važnosti zaštite okoline i inspirisati igrače da preduzmu konkretne akcije u stvarnom svetu.

Tu je dobar primer i „Alba: A Wildlife Adventure“, koja promoviše očuvanje i restauraciju, ali je to i igra koja pokazuje da ovaj medijum može imati stvaran uticaj van digitalnog sveta. Ova igra je dovela do sadnje preko milion stabala i obnove tri staništa, što jasno pokazuje potencijal igara da doprinesu stvarnim pozitivnim promenama.

Međutim, pored igara imamo i primere aplikacija koje se bave ovim pitanjem. Aplikacija „Ecoenergías“ je, recimo, usmerena na edukaciju o različitim tipovima obnovljivih izvora energije, poput solarnih, vetrovih i hidroenergija, ističući njihove prednosti za okolinu​​.

„Care for Our World“ i „Miniwalla the Forest Story“ su aplikacije koje kroz interaktivne priče i aktivnosti uče decu o različitim ekosistemima i važnosti očuvanja biodiverziteta​​. „NAMOO – The Wonders of Plant Life“ nudi deci uvid u život biljaka, gde mogu da eksperimentišu sa korenovim sistemima i nauče o fotosintezi​​.

Iako gejming ima potencijal da negativno utiče na okolinu, naročito kroz potrošnju energije i proizvodnju elektronskog otpada, industrija preduzima korake ka smanjenju ovih uticaja i istovremeno koristi svoje platforme za edukaciju i promociju održivosti. Putem igara koje promovišu održive prakse, gejming industrija pokazuje da može da igra ključnu ulogu u globalnim naporima za očuvanje okoline.