Održiva ambalaža i reciklaža

Održivost i naš uticaj na životnu sredinu ušli su u sve pore života, pa su se odrazile i na našu svakodnevnicu, odnosno na obavljanje naizgled običnih svari poput kupovine namirnica i kozmetike.

Zahtevi za održivošću primetni su u i snabdevanju, FMCG sektoru, proizvodnji, trgovinskim lancima. Kao što traže kvalitetnu organsku hranu, potrošači sve više traže održivu ambalažu, koja može da ima odlučujuću ulogu prilikom odabira proizvoda.

U ovom trenutku, na snazi dobija ambalaža koja može da se reciklira i koja je izrađena od recikliranog materijala. Došlo je vreme da kompanije istraže kako da inoviraju u segmentu ambalaže, kako bi smanjile emisije ugljendioksida.

Šta je održiva ambalaža?

Pojam “održiva ambalaža’ ima nekoliko mogućih objašnjenja. Ona može biti:

• Ambalaža napravljena iz recikliranih materijala
• Ambalaža iz jednog materijala koju je jednostavno reciklirati
• Ambalaža proizvedena uz što je moguće manje materijala
• Ambalaža koja podstiče korisnika da je ponovno koristi
• Ambalaža koja se može prenameniti za nešto drugo.

CEPS (Centar potrošača Srbije) je 2020. godine sproveo istraživanje o navikama i stavovima ispitanika na temu reciklaže i uvođenja depozitnog sistema u Srbiji. Rezultati pokazuju da je više od polovine ispitanika (51,58%) naglasilo da im je važno da proizvođač na ambalaži jasno istakne da li je moguće reciklirati pakovanje, a skoro polovina ispitanika (44,5%) je potvrdila da bi više platila proizvod koji je u ambalaži koja se lakše reciklira.

Tu ključnu ulogu igraju oznake na ambalaži, kao što je Mobijusova petlja, koja objašnjava princip 3R: Reduce (smanji), Reuse (ponovo upotrebi), Recycle (recikliraj).

Izuzetno je važno da se otkloni nejasnoća šta je reciklaža, a šta ponovna upotreba otpada.

Ponovna upotreba je proces promene prvobitne namene proizvoda i može se sastojati iz manjih fizičkih promena određenog predmeta zarad njegovog korišćenja u druge svrhe. U tradiciji i navikama u Srbiji uobičajeno je da se jednokratna ambalaža koristi više puta.

Znamo li šta je ono iz čega pijemo

Segment pića ima veliko potrošačko tržište, a podržava ga i okruženje visoke tehnološke povezanosti. Dobavljači se globalno fokusiraju na inovacije. Tokom poslednje decenije, globalna industrija ambalaže stalno je rasla podstaknuta promenama u izboru materijala, i širenjem novih tržišta.

Na dnu svake plastične ambalaže na primer, nalazi se trougao sa brojem u sredini, a ispod je oznaka koja vam govori koliko je opasna plastika koju držite u ruci.

Ako je flaša namenjena za jednokratnu upotrebu, ne bi trebalo da je koristite više puta. Ipak, mnogi ni ne tumače oznake.

Stare limenke u novom ruhu

Iako niste možda pretpostavljali, i limenka ima brojne pogodnosti, ali ono što je apsolutno izdvaja je održivost i doprinos cirkularnoj ekonomiji.

Aluminijum se potpuno može reciklirati, bezbroj puta, bez gubitka kvaliteta. Zahvaljujući tome, aluminijum je najviše recikliran materijal u svetu. Nedavno je Međunarodni institut za aluminijum istakao da se oko 70% svih limenki za piće reciklira, što je značajno jer su procene da će se tražnja za aluminijumom duplirati do 2050. godine.

U limenkama odavno možete kupiti sokove, potom su se pojavile nove kategorije poput kafa, čajeva, vina ili koktela. Ono što je apsolutni svetski trend je voda u limenci, negazirana i mineralna, kao i voda obogaćena ukusima. Kod nas se ti trendovi prate.

Ball je kompanija koja je jedna od prvih grinfild investicija kod nas, od svih proizvođača limenki za piće je usvojila naučno zasnovane ciljeve, zahvaljujući kojima će se globalno zagrevanje ograničiti na 1.5°C.

Prvi su proizvođač limenki za piće na svetu koji je dobio ASI sertifikat za sve 23 fabrike u celom EMEA regionu. Ovaj sertifikat garantuje najviše etičke i ekološke standarde u pogledu nabavke i upravljanja aluminijumom koji koristimo za proizvodnju naših limenki.

Osim toga, u Beogradu postoji i pametna presa za recikliranje limenki, a građani koji budu najviše reciklirali imaće olakšice u pojedinim beogradskim prodavnicama.

Na primer , plastični omotač za spojene 4 limenke Koka Kole zamenjen je KeelClipo-om, kartonskim poklopcem koji je potpuno bio-razgradiv materijal. Kompanija time planira da u narednih pet godina uštedi 144 t plastike.

Next sokovi se pakuju u ambalaži od biljnog materijala, dok se Next sokići prodaju uz kartonske slamčice koje je lakše reciklirati.

A da li ste znali da se u Srbiji na nekim muzičkim koncertima koriste trajne plastične čaše?  I da te iste možete posle festivala da nosite kući kao uspomenu? Da, i to smo razvili.

Ali da bi ovakve akcije bile još masovnije I da bismo od toga napravili bum, potrebno je samo jedno – da promenimo svest.

Očekuje se da će trgovci i dobavljači i u narednom periodu sve više tražiti načine za smanjenje, uklanjanje ili zamenu plastike ekološki prihvatljivim alternativama. Za početak, njihov fokus je na proizvodima privatnih marki, ali tu praksu prate i A-brendovi.

Kako to rade u svetu?

Co-op je, u Velikoj Britaniji, eliminisao plastiku iz svojih sezonskih PL linija proizvoda. Od aprila 2021, Co-op je uklonio sve plastične viljuške iz asortimana hrane za poneti, štedeći tako 59 tona plastike.

Lidl je sebi postavio cilj da do 2025. godine smanji upotrebu plastike za 20%, da 100% ambalaže za privatnu robnu marku u najvećoj meri može da se reciklira. Od novembra 2020, svi proizvodi od mesa i živinskog porekla, koje prodaje Lidl u Danskoj pod privatnom robnom markom pakuju se u reciklirane plastične tacne.

Kompanija Unilever koja posluje i ovde pod čijoj je kapom i brend Dove, planira da prepolovi upotrebu tzv. virgin, odnosno čiste plastike do 2025. godine.

Čuvene kupke i drugu kozmetiku pakovaće u drugačiju ambalažu, a nisu jedini u tome.

I  Burger King iz Velike Britanije objavio da više neće nuditi plastične igračke za decu.

Tim potezom svake godine kompanija će  uštedeti oko 320 tona plastike za jednokratnu upotrebu. Do 2025. godine želi da ambalaža bude 100% reciklirajuća.

I tu se niz ne završava…

Uvek izaberite prvo „R“  (Reduce) smanjite upotrebu – jer to ima najveći uticaj na životnu sredinu. To može značiti da koristite šolju za kafu za višekratnu upotrebu u vašem omiljenom kafiću ili da donesete sopstvene staklene ili plastične posude od kuće kako biste odneli ostatke hrane iz restorana. Kada ovo nije opcija, ponovna upotreba plastičnih kontejnera iz obroka za poneti i recikliranje takođe su korisni alati za smanjenje opterećenja životne sredine.