Održivi razvoj gradova – rešenje je tako blizu

Više od polovine svetskog stanovništva danas živi u gradovima, a predviđa se da će do 2050. godine broj ljudi u gradovima dostići 6,5 milijardi. Gradovi danas troše 60 do 80% svetske energije i odgovorni su za više od 70% emisija gasova s efektom staklene bašte, te su samim tim jedan od najvećih uzročnika klimatskih promena, iako zauzimaju samo oko 2% zemljine površine.

Kako se u gradovima srećemo s različitim socijalnim, ekonomskim i životnim problemima, koji se pri velikoj koncentraciji ljudi dosta jasnije prepoznaju, dobro planirana urbanizacija, koja primenjuje principe održivosti, može biti iskorišćena kao potencijal za rešavanje navedenih
problema.

Postojeći modeli gradskog upravljanja nisu sposobni da se izbore sa novim trendovima i rizicima, ne dopuštajući dalji razvoj.

A rešenje je tako blizu!

S ciljem da se unaprede uslovi života u gradu i smanji uticaj ubrzane urbanizacije na životnu sredinu i prirodu uopšte, u Agendi 2030 definisan je cilj održivog razvoja 11. Cilj je postavljen da bi učinio gradove i ljudska naselja inkluzivnim, sigurnim, otpornim i održivim.

Hajde da napravimo mali zeleni svet oko sebe!

Pod zelenim krovom ili u ušuškanoj baštenskoj zajednici smešteno je rešenje za održivi razvoj, ali i beg od gradskog sivila.

Nadolazeće klimatske krize i nekontrolisana urbanizacija ugrožava kvalitet života i zelenu infrastrukturu, pa se zbog toga nameće i potreba za novim rešenjima i inkluziju svih nas u cilju rasta zapostavljenih zelenih površina koje su dragocene.

Magija zelenih krovova i fasada

Slobodnih površina u gradovima, naročito u centralnim zonama je sve manje pa su zeleni krovovi idealno rešenje.

Zeleni krovovi predstavljaju krovne konstrukcije koje su prekrivene biljnim slojem. Osim što povećavaju estetsku vrednost objekta, zeleni krovovi pozitivno utiču na poboljšanje globalne mikro klime u gradovima.

Oni su ujedno i odlična termička izolacija objekta, jer zadržavaju toplotu zimi, a hlade leti. Pružaju i dodatni prostor za boravak u prirodi, a mogu biti i bašta za uzgajanje jestivih biljaka.

Biljke na zelenim krovovima mogu u velikoj meri da utiču na smanjenje zagađivača iz vazduha i filtriraju štetne gasove, a takođe i apsorbuju zvučne talase ili ih odbijaju.
U Nemačkoj je ovaj sistem počeo da se koristi još 1880. godine. Danas je preko 15 odsto ravnih krovova u Nemačkoj zeleno, a širom sveta promovišu se programi za ugradnju ovih sistema kroz inicijative na nivou država.

U Švajcarskoj je donet zakon u kome se navodi da svi novoprojektovani ravni krovovi, ali i sve adaptacije, moraju biti izvedeni kao zeleni krovovi. Imamo pozitivan primer Bazela koji je vodeći grad u svetu sa kvadraturom zelenog krova po stanovniku, čak 5.71 kvadratnih metara.

Zelene fasade su vrste vertikalnih zelenih zidova koje raznolikim i mirisnim biljem često privlače insekte i ptice, a time i povećavaju bioraznolikost svakog urbanog područja.
Singapurci su odlučili da izgrade svoj zeleni raj – prelepi toranj CapitaSpring, sa fasadom od aluminijuma i stakla, koja naizgled „puca“, a onda otkriva biljke i drveće koje raste stotinama metara u visinu. Svako ko u centru Singapura ubuduće bude tražio novi park za šetnju i čistiji vazduh, moći će jednostavno da "pogleda prema nebu" i tu pronađe svoj mali raj.

Zeleni gradovi Srbije

U gradovima u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, živi 60,8 odsto stanovnika i da je tendencija da će se taj procenat povećati, kao i da to utiče na kvalitet života: naselja se šire, smanjuje procenat zelenih površina, povećava broj vozila na ulicama, raste zagađenje vazduha, količina komunalnog otpada i otpadnih voda se takođe povećava, kao i potrošnja energije za grejanje i hlađenje. Sve to utiče na povećanje emisija gasova sa efektom staklene bašte i na intenziviranje uticaja klimatskih promena.

Donošenje brojnih dokumenata javnih politika predstavlja važan korak u definisanju ovih ciljeva i mera za njihovu implementaciju, a naročito za praćenje uspeha. Tako je Beograd nedavno objavio Akcioni plan za zeleni grad i Akcioni plan za održivu energiju i klimu do 2030. godine kojima se planira ulaganje od 5,2 milijarde evra u poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte. Kragujevac je uz Beograd, Novi Sad, Rašku i Irig, jedan od pet gradova koji je pozvan da uzme učešće u projektu „Zeleni gradovi Srbije“ koji podržava ambasada kraljevine Holandije.

Bašta u vašem kraju

A da svi možemo da damo svoj mali doprinos pokazuju i gradske baštenske zajednice. To su otvorene površine na kojima se pojedinci ili grupe bave uzgojem biljaka po sopstvenom izboru. Mogu biti smeštene u gradskom jezgru ili na periferiji, između objekata, u dvorištu, a veličina varira od 50 metara do nekoliko hektara.

Baštenske zajednice imaju višestruko pozitivno delovanje u odnosu na svoju okolinu i važan su deo uspostavljanja održivosti u gradu. Značajno doprinose ekosistemu i prečišćavanju vode, poboljšanju kvaliteta vazduha kao i prilagođavanju klimatskim promenama.

A da uloga ozelenjenih nije samo estetika, pokazuje i primer pokretnih zelenih krovova i to ni manje ni više nego na autobusima! Cilj je upijanja zagađujućih materija iz vazduha, a primer Njujorka i Singapura mogao bi da sledi i Beograd, jer flora na autobusima donosi iste ekonomske i ekološke blagodeti kao i na građevinama oplemenjenim njome – hlađenje ambijenta i rezove štetnih emisija.

Zato razmislimo kako možemo da ozelenimo gradsko sivilo, jer moguće lokacije su svuda oko nas.