Planine su dragulj prirode: Dom za čak 1,2 milijarde ljudi, ali nisu imune na klimatske promene

U toku godine slavimo razne praznike i obeležavamo razne značajne datume, te je važno da pomenemo i 11. decembar – Svetski dan planina, zemljinih uzvišenja koja su dom za oko 15 odsto svetske populacije. Ako vam kažemo da one pokrivaju 27 odsto naše površine, te da obezbeđuju čak 60 do 80 odsto vode na globalnom nivou – onda je jasno da su planine prirodni dragulji koje treba da čuvamo.

Od regulacije klime i usluga vodosnabdevanja, do održavanja i očuvanja zemljišta, planine su ključne za naše živote i egzistenciju, ali… Problem je što ih klimatske promene malo po malo uništavaju, a od ogromnog uticaja je i ljudski faktor. Iako uživamo u čarima planina, bilo leti ili zimi, pitanje je koliko zaista brinemo o njima? Tu, naravno, mislimo na masovnu gradnju, zagađenje, preveliki broj vozila i rastuću gradnju puteva kroz planine, a zapanjiće vas podatak da je mikroplastika pronađena toliko visoka – kao vrh Mont Everesta.

Osim što na planinama živi 1,2 milijarde svetske populacije, takođe su dom za četvrtinu kopnenih biljaka i životinja, što govori da je reč o jednom kompletnom ekosistemu – u kojem je važna svaka „karika“. Na planinama je čak 30 odsto svih ključnih oblasti biodiverziteta, dok šume pokrivaju 40 odsto planinske oblasti na planeti. Inače, poslednjih godina se više nego ikada pre upozorava na masovne šumske požare i uništavanje amazonskih prašuma, koje važe za „pluća sveta“.

Takođe, možda niste znali, ali od 20 biljnih vrsta koje snabdevaju 80% svetske hrane, šest je nastalo i rasprostranjeno u planinama: kukuruz, krompir, ječam, sirak, paradajz i jabuke. Međutim, s obzirom na to da su planinski ekosistemi ugroženi zagađenjem, jasno je da je ugrožena i hrana koju uzgajamo i jedemo. Do 84 posto endemskih planinskih vrsta je u opasnosti od izumiranja, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene, saopštio je FAO.

Važno je posebno naglasiti da planine pate od uticaja klimatskih promena i neodrživog razvoja, čime se povećava rizik za ljude i planetu. Klimatske promene ugrožavaju protok vode, a brzo rastuće temperature primoravaju planinske vrste i ljude – koji zavise od ovih ekosistema – da se prilagode ili migriraju. Ukratko, strme padine znače da krčenje šuma za poljoprivredu, naselja ili infrastrukturu može uzrokovati eroziju tla kao i gubitak staništa.

6 ključnih UN poruka o važnosti planina: 

• Usluge planinskog ekosistema su od vitalnog značaja za život. Kao prirodni vodotornjevi, planine snabdevaju slatkom vodom polovinu čovečanstva. Uloga planina u hvatanju, skladištenju i oslobađanju vode održava ekosisteme, podržava poljoprivredu i obezbeđuje čistu energiju i lekove.
• Zdrave planine su važne za biodiverzitet. Planine pokrivaju oko 27 procenata zemljine površine, tako da “goste” 25 od 34 svetska žarišta biodiverziteta, kao i retke biljke i životinje kao što su snežni leopardi i planinske gorile.
• Otporni planinski ekosistemi su ključni za prilagođavanje klimatskim promenama, jer pomažu u ublažavanju uticaja klimatskih promena i povezanih rizika. Planinske šume i travnjaci hlade lokalne temperature, povećavaju zadržavanje vode, obezbeđuju vitalno skladište ugljenika i smanjuju rizik od erozije i klizišta.
• Na ljude stacionirane na planinama negativno utiče degradacija zemljišta. Najmanje 311 miliona ljudi sa planine, u zemljama u razvoju, živi u oblastima izloženim progresivnoj degradaciji zemljišta, od kojih se 178 miliona smatra ranjivim u kontekstu nesigurnosti hrane.
• Planinski ekosistemi su ugroženi zagađenjem, i u opasnosti su od nekontrolisanog odlaganja i otvorenog spaljivanja otpada, uključujući plastični otpad.
• Planinski farmeri i stočari su ključni u procesima održivog upravljanja planinskim ekosistemima – oni su čuvari biodiverziteta. Autohtono i lokalno stanovništvo, locirano u planinama, ima jedinstveno i vredno lokalno znanje, tradicije i kulturne prakse koje doprinose efikasnim strategijama upravljanja zemljištem i održivim sistemima ishrane.