Svetski dan zemljišta – podsećanje na najvažniji resurs planete

Svetski dan zemljišta, koji se obeležava 5. decembra širom sveta, podseća nas da jedan od najvrednijih resursa planete često ostaje nevidljiv i zapostavljen. Upravo ovog dana stručnjaci, institucije i građani skreću pažnju na činjenicu da bez zdravog zemljišta nema ni stabilne proizvodnje hrane, ni očuvanja klime, ni dugoročne održivosti društva.

Nevidljivi univerzum

Zemljište prečesto doživljavamo samo kao „podlogu“, beživotnu scenografiju na kojoj gradimo gradove i puteve. Istina je, međutim, fascinantna: zemljište je živa koža naše planete, složen i dinamičan sistem bez kojeg bi Zemlja bila samo hladna stena u svemiru.

Zamislite ovo – u samo jednoj šaci zdravog humusa odvija se biološka aktivnost nesagledivih razmera. Tu se nalazi više mikroorganizama nego što ima ljudi na Zemlji, milijarde bakterija, gljivica i insekata koji neprestano rade. Ta nevidljiva metropola je najveća svetska fabrika za reciklažu; ona razlaže organsku materiju, prečišćava vodu i stvara nutrijente neophodne za rast biljaka. Bez ovog mikroskopskog inženjeringa, život na površini bi stao.

Čuvar klime, zdravlja i trpeze

Preko 95% svega što pojedemo direktno ili indirektno potiče iz zemlje. Ipak, nije reč samo o količini hrane, već i o njenom kvalitetu. Siromašno zemljište rađa hranu siromašnu nutrijentima, što nas dovodi do zaključka da je zdravo zemljište preduslov javnog zdravlja.

Ipak, uloga zemljišta nadilazi poljoprivredu. Ono je naš najmoćniji, a često zanemaren saveznik u borbi protiv pregrevanja planete. Kao drugi najveći rezervoar ugljenika na svetu (odmah iza okeana), zdravo zemljište „zaključava“ ogromne količine gasova staklene bašte koje bi inače završile u atmosferi. Pored toga, ono deluje kao džinovski sunđer – struktura zdravog zemljišta upija i zadržava kišnicu, čime nas istovremeno štiti od razornih poplava i obezbeđuje vlagu tokom sušnih perioda.

Resurs koji ne prašta nemar

Zemljište je, u ljudskim vremenskim okvirima, neobnovljiv resurs. Procene pokazuju da je trećina svetskog zemljišta već degradirana. Sa svakim izgubljenim hektarom ne gubimo samo prostor za uzgoj hrane, već i neprocenjiv biodiverzitet i šansu da prehranimo populaciju koja nezaustavljivo raste.

Uprkos svojoj vitalnoj važnosti, ovaj resurs uzimamo zdravo za gotovo, tretirajući ga kao neiscrpan. Podatak koji bi trebalo da upali sve alarme jeste fragilnost njegovog nastanka: prirodi je potrebno čak 1.000 godina da stvori samo jedan centimetar plodnog površinskog sloja. S druge strane, ljudska nepažnja, intenzivna obrada, upotreba teških hemikalija i betonizacija mogu taj isti centimetar uništiti za nekoliko sekundi.

Naša odgovornost prema budućnosti

Ovaj dan nas podseća da zaštita zemljišta nije izbor, već nužnost. To je i ekološki i ekonomski imperativ 21. veka. Održivo upravljanje zemljištem znači investiranje u regenerativnu poljoprivredu, pošumljavanje i smanjenje zagađenja.

Stara indijanska poslovica kaže: „Mi ne nasleđujemo zemlju od svojih predaka, mi je pozajmljujemo od svoje dece.“ Svetski dan zemljišta je prilika da se zapitamo – u kakvom stanju ćemo im vratiti taj zajam”?

Čuvajmo zemljište, jer ono uporno čuva nas.