U svetu i dalje 2 milijarde ljudi nema pristup pijaćoj vodi: O tome je retko ko danas pomislio
Foto: Pixabay
Kada ste jutros ustali i istuširali se, umili, oprali zube i popili svoju prvu jutarnju kafu pre posla – verovatno niste ni pomislili „da li imam vode sve to da učinim?“. A to je pitanje sa kojim se svakodnevno susreće bar 2 milijarde ljudi, koji i dalje nemaju pristup pijaćoj vodi. Iako više od 3 milijarde ljudi širom sveta zavisi od vode koja prelazi državne granice, svega 24 zemlje imaju sporazume o vodi koju dele.
Iako je Svetski dan voda počeo da se obeležava još pre 32 godine, 22. marta, a opet se čini kao da nije mnogo toga učinjeno i da i dalje stojimo u mestu po ovom pitanju.
Visoke temperature, El Ninjo, ekstremne suše, topljenje glečera, isključivo isprva su samo pitanja klimatskih promena, ali su u svojoj osnovi – vodena kriza.
Ekstremni vremenski događaji čine vodu oskudnijom i zagađenijom.
Ovi uticaji tokom ciklusa vode ugrožavaju održivi razvoj, biodiverzitet i pristup ljudi vodi i kanalizaciji.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana voda je „Voda za mir“, a ovo su ključne poruke Ujedinjenih nacija:
Voda može stvoriti mir ili izazvati sukob
Kada je vode nedovoljno ili je zagađena, ili kada se ljudi bore za pristup vodi, tenzije mogu porasti. Saradnjom u oblasti pristupa vodi možemo uravnotežiti svačije potrebe za vodom i pomoći u izbegavanju sukoba.
Prosperitet i mir se oslanjaju na vodu
Dok države pokušavaju da reše problem klimatskih promena, masovnih migracija i političkih nemira, moraju da stave saradnju u oblasti pijaće vode u srce svojih planova.
Voda može da nas izvede iz krize
Možemo da podstaknemo harmoniju između zajednica i zemalja udruživanjem oko pravednog i održivog korišćenja vode – od konvencija Ujedinjenih nacija na međunarodnom nivou, do akcija na lokalnom nivou.
Šta možemo da uradimo kao pojedinci, civilni sektor i država da zaštitimo naše izvore?
Održiva, pristupačna i skalabilna rešenja za vodu uključuju:
- Poboljšanje skladištenja ugljenika
Tresetišta čuvaju najmanje dvostruko više ugljenika od svih šuma na Zemlji. Zemljište mangrova može sakupiti do tri ili četiri puta više ugljenika od kopnenog tla.
Zaštita i širenje ovih vrsta okruženja može imati veliki pozitivan uticaj na klimatske promene.
- Sakupljanje kišnice
Zahvatanje kišnice je posebno korisno u regionima sa neujednačenom distribucijom padavina kako bi se izgradila otpornost na udare i obezbedilo snabdevanje za sušne periode.
Tehnike uključuju hvatanje na krovu za upotrebu u malim razmerama i površinske brane za usporavanje oticanja da bi se smanjila erozija tla i povećala dopuna vodonosnog sloja.
- Usvajanje klimatski pametne poljoprivrede
Usvajanje klimatskih pametne poljoprivrede podrazumeva:
- Korišćenje tehnika konzervacije za poboljšanje organske materije za povećanje zadržavanja vlage u zemljištu;
- kap po kap;
- smanjenje gubitaka nakon žetve i rasipanja hrane; i
- pretvaranje otpada u izvor hranljivih materija ili biogoriva/biogasa.
- Ponovno korišćenje otpadnih voda
Nekonvencionalni vodni resursi, kao što su regulisano prečišćene otpadne vode, mogu se koristiti za navodnjavanje i industrijske i komunalne svrhe.
Otpadne vode kojima se bezbedno upravlja je pristupačan i održiv izvor vode, energije, hranljivih materija i drugih povratnih materijala.
- Iskorišćavanje podzemnih voda
Na mnogim mestima, podzemne vode su prekomerno iskorišćene i zagađene; na drugim mestima je nepoznata količina. Istraživanje, zaštita i održivo korišćenje podzemnih voda je ključno za prilagođavanje klimatskim promenama i zadovoljavanje potreba rastuće populacije.
Šta je glavni cilj za Srbiju?
Kada je reč o našoj zemlji, ključni problem je ujedno i naše najveće blago, reke.
U Srbiji postoji više hiljada vodotokova čija ukupna dužina iznosi 65.980 km, ili prosečno 747 m/km2.
Po procenama stručnjaka u našim rekama živi oko 100 vrsta riba. U odnosu na broj od oko 550 evropskih vrsta, ihtiofauna Srbije predstavlja 20% svih slatkovodnih vrsta riba na prostoru Evrope.
Stoga, očuvanje reka je naš ultimativni cilj, a to prepoznaju i domaće kompanije, koje u proizvodnji koriste velike količine vode.
Na primer, voda je neophodna i za proces proizvodnje nafte, kao i njenu dalju preradu..
Zato smo u kompaniji NIS proverili na koji način se odnose prema pitanju upotrebe vode. Tako, u NIS-u navode da se za potrebe kompanije koristi voda iz najmanje osetljivih vodnih resursa, tj. površinskih voda (84 odsto).
Najveći deo korišćene vode je iz Dunava i kanala Dunav–Tisa–Dunav (čak 84 odsto), iz javnih vodovoda i bunara – 9 odsto i 7 odsto (podzemne vode).
Kako su naveli, u NIS-u se velika pažnja poklanja se i prečišćavanju otpadnih voda, posebno imajući u vidu da se iz jednog broja objekata prečišćena otpadna voda ispušta u vodotokove.
To je samo deo napora da se doprinese zaštiti voda. Međutim, za to nije dovoljno posvetiti se ovom pitanju samo 22. marta. O zdravoj sredini i čistoj vodi za piće mislite svaki dan, budite ona promena koju želite da vidite u svetu!
