Žene u proseku i dalje zarađuju 20 odsto manje od muškaraca: Kako tu mogu da pomognu kompanije?

Osnaživanje žena je dugačak put, koji počinje već u roditeljskom domu, neguje u obrazovnom sektoru a zatim dodatno podstiče u radnom okruženju.

Milena i Milica osnovale su prvu Umetničku onlajn školu u Srbiji, Maja Halilović iz Bosne i Hercegovine uspela je da spoji ljubav prema modi i lepoti, sa temom održivosti i ekologije, a medicinski biohemičar Mirjana Luković zaludela je Instagram zajednicu svojim torbama, koje pravi od otvarača sa limenki. Sve one pored prvog slova imena, imaju još nešto zajedničko: Uspeh. Žene predstavljaju polovinu svetske populacije, a samim tim i polovinu njenog potencijala. Uprkos tome, ženama je „dat“ samo jedan dan u godini, 8. mart, kada im se taj značaj i priznaje.

Pisali smo i o Anđeli Lazarević, Srpkinji koja je od svoje šeste godine u Francuskoj, i nedavno je proglašena za studenta decenije. Sve one su svetli primeri na koje treba da budemo ponosni, a pitanje je koliko još ima uspešnih žena, koje neretko dobijaju premalo pažnje – koju itekako zaslužuju.

Potrebu za njihovim daljim osnaživanjem prepoznala je i generalna skupština Ujedinjenih nacija koja je pre devet godina donela odluku o još jednom danu, koji vrednuje i ističe ulogu ženu u društvu. Tako se od 2015. godine svaki 11. februar obeležava kao Svetski dan žena i devojaka u nauci.

Zanimljivo je napomenuti, da žene i dalje, uprkos nedostatku veština u većini tehnoloških oblasti koje su pokretale Četvrtu industrijsku revoluciju, čine 28% diplomiranih inženjera i 40% diplomiranih IT stručnjaka. A opet, imaju kraće i manje  plaćene karijere.

Takođe, njihov rad je nedovoljno zastupljen u časopisima visokog profila i često nedovoljno promovisane. .

GLOSA: Rodna ravnopravnost, osim što je osnovno ljudsko pravo, neophodna je i za društva u kojima vlada miroljubivost i blagostanje

Treba li da kažemo i da žene obično dobijaju manja sredsatva za istraživanje nego njihove muške kolege? Iako predstavljaju 33,3% svih istraživača, samo 12% članova nacionalnih akademija nauke su žene dok je u najsavremenijim oblastima kao što je veštačka inteligencija, samo jedna od pet profesionalaca (22%) žena.

Na osnovu podataka prikupljenih 2022. godine u 119 zemalja, u 55% tih država nedostaju zakoni koji zabranjuju direktnu i indirektnu diskriminaciju žena, polovini zemalja i dalje nedostaju kvote za žene u nacionalnim parlamentima, a 45% zemalja nije propisalo jednaku naknadu za rad jednake vrednosti.

Sve ovo ukazuje na to da je osnaživanje žena mnogo više od jednog dana u godini. To je dugačak put, koji počinje već u roditeljskom domu, neguje u obrazovnom sektoru, a zatim dodatno podstiče u radnom okruženju.

 Kakvu ulogu imaju kompanije?

Ukratko, odgovor glasi: Ključnu! U proseku žene na tržištu rada i dalje zarađuju 20 odsto manje od muškaraca širom sveta. Na najvišim funkcijama i dalje su mahom muškarci, a neretko se ženama uspeh osporava samo jer su „lepši pol“.

Dakle, I energetske kompanije mogu značajno da doprinesu promociji rodne ravnopravnosti. Među dobrim primerima je i domaća naftna kompanija NIS u kom kažu da im je jedan od prioriteta postojanje radnog okruženja u kome se  poštuje ravnopravnost svih zaposlenih, kao i stvaranje ambijenta u kojem svi zaposleni imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje punih potencijala, oslobođeni od svake vrste diskriminacije.

Nešto što svaku ženu brine jeste i pitanje povratka na posao nakon porodiljskog odsustva.

Recimo, u NIS-u je predviđen postepeni povratak zaposlenih sa porodiljskog odsustva: prve dve nedelje nakon povratka radi se 50% radnog vremena, sa zaradom od 100%.

Takođe, zaposlene se podstiču na bavljenje poslovima koji su tradicionalno percipirani kao muška zanimanja.

Imajući u vidu činjenicu da NIS grupa angažuje više od 13.000 zaposlenih, od kojih gotovo trećinu čine osobe ženskog pola, rodna ravnopravnost predstavlja jedan od temelja održivog razvoja NIS-a.

U prilog tome govori i podatak da kompanija svojim zaposlenima nudi brojne benefite sa ciljem uspostavljanja ravnoteže između privatnih i profesionalnih obaveza. NIS ne pravi razliku u zaradama na osnovu pola i podstiče usavršavanje i profesionalni razvoj svih svojih zaposlenih.

Zaposlene u NIS-u su, takođe, uključene u sve nivoe upravljanja, uključujući vodeće upravljačke pozicije u kompaniji.

Osobe ženskog pola značajno su zastupljene i u talent programima i programima stručne prakse koje kompanija organizuje. U 2023. godini u NIS-u je sprovedena sedma sezona programa prakse „NIS Calling“ u kojoj je učestvovalo 35 praktikanata, od kojih je preko 65 odsto ženskog pola. Sprovedena je treća sezona novog talent programa za mlade „NIS Energy“ – jednogodišnjeg plaćenog programa koji se fokusira na krucijalne biznis-pozicije. Putem ovog programa u kompaniji je angažovano 25 polaznika, od kojih su preko 50 odsto ženskog pola.Koliko je važno da radimo svakodnevno na osnaživanju žena govore i podaci Agende o održivom razvoju do 2030. godine. Podsetimo, peti cilj bavi se rodnom ravnopravnošću, a kako piše u Agendi, prema sadašnjoj stopi napretka, procenjuje se da će biti potrebno do 286 godina da se popune praznine u pravnoj zaštiti i uklone diskriminatorni zakoni. Što će, usaglasićemo se, predstavlja zaista zabrinjavajući podatak. Takođe, navode i sledeće:

„Trebaće 140 godina da žene budu ravnopravno zastupljene na pozicijama moći i liderstva na radnom mestu i 47 godina da se postigne jednaka zastupljenost u nacionalnim parlamentima“.

Generalni sekretar UN-a, Antonio Gutereš, smatra da je postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena i devojaka nedovršeni posao našeg vremena i najveći izazov za ljudska prava u našem svetu.

Stoga, da li smo spremni da se uhvatimo sa time u koštac?