Neverovatne fotografije koje hvataju dah prirode: Divlje životinje kroz objektiv aparata

Za Dan zaštite prirode u Srbiji odabran je 11. april zato što je toga dana 1949. godine prvi put ustanovljen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra, a to su vodopadi u okviru Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ na teritoriji opštine Sokobanja.

Međutim, kako navode iz Zavoda za zaštitu prirode, začeci zakonske zaštite prirode u Srbiji sežu daleko u prošlost, a prvi propisi kojima se štiti priroda i čuvaju prirodni resursi datiraju još iz XIV veka (Dušanov zakonik).

Prvo područje koje je zaštićeno na teritoriji današnje Srbije bila je Obedska bara, stavljena pod zaštitu još 1874. godine. Nacionalni park Fruška gora, proglašen 1960. godine, prvi je nacionalni park u Srbiji.

U Srbiji se pod zaštitom danas nalazi 471 područje. Podaci Zavoda za zaštitu prirode govore i da površina zaštićenih područja u Srbiji trenutno iznosi 691.443 ha, odnosno 7,81% teritorije Srbije.

O važnosti prirodnih rezervata, zaštite staništa i značaju raznolikosti biodiverzititeta, razgovarali smo sa fotografom, autorom strane Divlja Srbija, Predragom Kostinom, koji se specijalizovao za fotografisanje prirode.

Predrag Kostin wildlife fotograf

Poznati ste po tome što ljubav prema prirodi, životinjama i biljkama, prenosite svima nama putem neverovatnih fotografija. Kako ste započeli tu ljubav gledajući divlje životinje kroz objektiv fotoaparata?

Pripadam generaciji koja je odrastala uz emisije poput Opstanka i filmova kao što su „Poslednja Oaza“ i „Svet koji nestaje“. Dok sam gledao te emisije, zamišljao sam kako je lepo tim ljudima koji se bave snimanjem divljih životinja jer su sve vreme u prirodi i bave se nečim kreativnim, a u isto vreme i opasnim poslom jer nije baš bezazleno snimati životinje na njihovom terenu gde su oni apsolutni gospodari situacije.

Čim sam došao do prvih većih sredstava, kupio sam sebi fotoaparat i teleobjektiv i krenuo sa intenzivnijim odlascima u prirodu, sa željom da i ja jednog dana budem autor (ili kreiram) neku sličnu emisiju.

Na vašim fotografijama vidimo jelena, sovu ili čaplju, „uhvaćenu“ u trenutku u svom prirodnom okruženju. Kako se pripremate za posetu prirodnim rezervatima i nacionalnim parkovima u kojima borave neke od ugroženih vrsta životinja i biljaka?

Svaki teren je celina za sebe i pripreme nisu iste, za neke terene mi je potrebna oprema za pešačenje i čekanje u šatoru odnosno skrovištu koje sam napravim, za neke mi je potrebna ronilačka oprema, oprema za penjanje, tako da svaki teren iziskuje posebnu i detaljnu pripremu, jer ako zaboravimo i najmanji deo potrebne opreme to može da nam stvori velike probleme na terenu. Fotograf prirode pored fotografskog znanja mora da prouči i teren na koji odlazi, ponašanje životinje koju želi da fotografiše, mora da prati vremensku prognozu, a kada se svi ti uslovi ispune, šanse za kvalitetno fotografisanje su nam izglednije.

Borba jelena, Gornje Podunavlje, Predrag Kostin

Prilikom posete nacionalnim parkovima bitno je javiti se upravljaču pre dolaska, jer to su ljudi koji najbolje znaju gde se šta nalazi tako da skraćujemo vreme lutanja po parku i možemo se posvetiti drugim stvarima kako bi fotografisanje bilo uspešno.

Kakav je osećaj kada ugledate neku životinju koju dugo želite da fotografišete i za koju znate da pripada ugroženoj vrsti?

Kada je reč o fotografisanju ugroženih vrsta, veoma je važno da fotografi budu svesni toga da je reč o vrstama osetljivijim od ostalih. Dobra priprema za fotografisanje smanjiće mogućnost da se životinje dodatno ugroze.

Moramo dobro proučiti njene navike, u fazama kada je životinja najosetljivija – ne smemo je uznemiravati, ne smemo menjati izgled lokacije na kojoj ta životinja obitava… Ukratko, trebalo bi da teren nakon fotografisanja ostane isti kao i pre. Što se tiče samog osećaja fotografisanja tih životinja, on je zaista fantastičan i osećam neku vrstu privilegije što to mogu da radim.

Puštanje risa u prirodu, Predrag Kostin

Imao sam tu privilegiju da fotografišem vraćanje risa u prirodu nakon što je povređen u saobraćaju, ne može se opisati koliko je pozitivne energije bilo tog dana na terenu. Biti pored jedne od 50-ak jedinki Balkanskog risa koliko se procenjuje da ih živi u Srbiji je zaista nešto što ne može svako da doživi.

Lepota prirode nam uvek oduzme dah, bilo da je proleće kada se sve budi ili jesen kada se sve sprema za mirovanje. Koliko je teško fotografisati u različitim vremenskim uslovima?

Svako godišnje doba ima svoje specifičnosti i draži kada su divlje životinje u pitanju. U proleće priroda se budi, počinju ljubavne igre kod mnogih vrsta, prvenstveno ptica, a kod drugih kreće period reprodukcije kada dolaze mladunci na svet. Leto je možda i najmirniji deo, jer usled toplote i tropskih temperatura, životinje veći deo dana miruju i aktivne su u zoru i sumrak kada su temperature prijatnije. Jesen je period kada se pripremaju za zimu, ptice koje se sele u toplije krajeve sakupljaju se kako bi otpočele seobu, a u ovom godišnjem dobu odvija se meni najdraži prirodni spektakl, a to je „rika jelena“. To je period kada se jeleni bore za naklonost košuta, a sve u cilju produžetka svoje vrste, odnosno parenja. Nakon jeseni stiže nam zima gde su životinje sakupljene u svojim grupama (jata, krda, čopori…) kako bi lakše prezimile zimu.

Lasica, Predrag Kostin divlja_srbija

Što se tiče nas koji pratimo te promene svako godišnje doba donosi nove izazove. U proleće su to elementarne nepogode koje nas znaju iznenaditi, u letnjem periodu to su zmije, pijavice, komarci i krpelji, u jesen to su dosadne jesenje kiše, dok je zimi pravi izazov fotografisati na niskim
temperaturama zbog izdržljivosti opreme, kao i nas samih.

U svakom slučaju, ja na sve te „probleme“ gledam kao na usputne pojave i zanemarujem ih.

Koja su mesta u Srbiji, koja ste do sada obišli i fotografisali, ostavila na vas dubok utisak i zašto? Preporučite nam koji prirodni rezervat ili nacionalni park treba obavezno da posetimo.

Svako mesto ostavlja poseban utisak, bilo da je to Uvac sa svojim glavnim obeležjem beloglavim supom, Tara sa vidikovcima koji ostavljaju bez daha, Đerdap sa svojim liticama, Stara planina sa vodopadima, Fruška gora za koju svi misle da je „pitoma“, ali zna i te kako da nas iznenadi, Vršački breg, Carska bara sa najvećom raznolikošću i najvećom populacijom ptica…

Gnjurac, Predrag Kostin „DivljaSrbija“

Ako bih morao nešto da izdvojim to bi bilo SRP Gornje Podunavlje, dom ritskog jelena. Volim da odlazim na teren tamo i trenutno pripremam jednu foto-monografiju koja će prikazati jelene tokom cele godine.

Mislim da svi mi koji živimo u Srbiji ne posvećujemo dovoljno pažnje našim nacionalnim parkovima i da bi trebalo da ih sve posetimo jer je svaki priča za sebe.

Dugo ste u ovom „hobiju“, koji je po tome kako mu pristupate očito vaš životni poziv. Kako prenosite drugima tu ljubav i odgovoran i održiv odnos prema prirodi i životnoj sredini?

Živimo brzo, usled svakodnevne jurnjave za nekim nazovi boljim životom, zanemarujemo svet oko sebe tj. prirodu od koje možemo da naučimo puno lepih stvari. Svojim fotografijama, a od ove godine i kratkim filmovima, instagram profilom divlja_srbija i fotografijama iz vazduha, pokušavam da svojim prijateljima, kolegama,sugrađanima dočaram šta sve mogu videti ako izađu iz te svakodnevnice u kojoj žive.

Isto tako pokušavam da skrenem pažnju ljudima da čuvaju taj svet, da ne zagađuju prirodu i da aktivno učestvuju u njenom očuvanju. Na žalost, skroz smo se odvikli od prirode i životinja i zanemarujemo lepotu koja nam je na dohvatu ruke, ali je mi našim „nečinjenjem“ upropaštavamo.

Predrag Kostin u gnezdu orla belorepana

Do sada sam imao više grupnih i samostalnih izložbi širom Srbije, kao i predavanja na temu divljih životinja i fotografisanja prirode, a 2021. godine izašla je iz štampe i moja prva foto-monografija pod nazivom „Reke života“ koju sam posvetio životinjama koje žive pored naših velikih reka Dunava, Tise i Begeja.

Prošle godine imali smo dve sjajne vođene ture gde smo obišli SRP Gornje Podunavlje i SRP Carsku Baru, tokom kojih su ljudi koji su došli na Carsku Baru pokazali veliku želju za upoznavanjem prirode i gde smo se po izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima (ceo dan je padala kiša) fantastično proveli šetajući kroz šumu i pričajući o životinjama.

Takođe, moram pomenuti i moju saradnju sa fruškogorskom „Jazak vodom“, koja me dodatno motiviše da napravim nove fotografije iz životinjskog sveta, kako bismo zajedno ispričali nove priče o životinjama. Kako Divlju Srbiju ne sačinjavaju samo životinje, već i biljke, započeo sam i kreiranje fotografija biljaka, koje možete takođe videti na Facebook i Instagram stranicama „Jazak voda“. Minimum jednom mesečno odlazim u prirodu u potrazi za biljnim vrstama, zajedno sa Srđanom Petrovićem iz „Čitanja bašte“ i Jazak timom. Naš zadatak je da pronađemo zanimljive i aktuelne biljne vrste, da ih fotografišemo. Istakao bih da je naša usputna aktivnost tokom rada na terenima po Fruškoj gori i čišćenje okoline od bačenih otpadaka. Nakon terenskog rada, sa sobom svako od nas nosi više džakova đubreta, koje zatičemo po Fruškoj gori. To je taj tužniji deo odlaska u prirodu, ali se nadam da će se i taj problem rešiti u budućnosti.

Foto: Predrag Kostin divlja_srbija

Mislim da su to stvari kojih treba bude još više i da se kroz takve ture ljudi oplemenjuju i spoznaju lepotu koja nas okružuje i koju treba da sačuvamo za nove generacije jer priroda nema reprizu. Svaki dan u prirodi je drugačiji i zato izađimo iz kolotečine u kojoj smo trenutno, posadimo drvo, sačuvajmo šume koje se seku, sačuvajmo reke od zagađenja, sačuvajmo pašnjake od uništenja, jer sve to je nečiji dom. Trenutno, svačiji doprinos, praktičan ili edukativan, na tu temu je bitan.