Dan ekologa Srbije

O zaštiti životne sredine i ekologiji se danas govori više nego ikada, naročito 6. maja kada se obeležava dan ekologa Srbije.

Planeta Zemlja je komplikovani balans, a ekologija je ta koja pokušava da shvati odnose između organizama u njihovom prirodnom okruženju, kao i to kako utiču jedni na druge.

Postoji mnogo različitih načina za proučavanje ekologije. Neki tipovi su pejzažna ekologija, populaciona ekologija i ekologija ponašanja.

Pejzažna ekologija se bavi prostornom distribucijom, obrascima i ponašanjem u velikim geografskim oblastima. Pejzažni ekolozi mogu proučavati uticaj razvoja na određenu vrstu autohtone trave u određenom području. Jedna vrsta trave može biti otporna na hemikalije, na primer, što ukazuje da bi područje bilo idealno za razvoj poljoprivrede.

Populaciona ekologija proučava porast i pad broja vrsta. Populacioni ekolog može uporediti populaciju vrste u blizini novog izvora hrane sa populacijom kojoj nedostaje pristup tom izvoru hrane. Novi izvor hrane može povećati broj vrsta, ili, ako je izvor hrane kontaminiran, smanjiti ga.

Ekologija ponašanja proučava različite načine na koje se organizmi razvijaju i prilagođavaju promenama u svom staništu. Ekolozi ponašanja često proučavaju obrasce parenja ili koje karakteristike muške i ženske životinje preferiraju kada žele da se razmnožavaju.

Ekolozi ponašanja proučavaju ptičje pesme ili perje u vezi sa obrascima parenja, na primer. Ekolozi provode svoje vreme istražujući biljke, životinje i druge organizme. Oni najčešće rade za određene organizacije, grupe za zaštitu životne sredine i razne istraživačke institucije. Bave se i uticajem i uzrocima zagađenja koje utiče na atmosferu, na biljke i životinje, kao i mogućnostima očuvanja i zaštite životne sredine.

„Dubinska ekologija“ je nova oblast proučavanja koja ukazuje da ljudska bića funkcionišu kao deo životne sredine, a ne suprotno njoj. Za razliku od većine grana ekologije, dubinska ekologija se ne oslanja na naučni metod postavljanja pitanja, predlaganja hipoteze i testiranja te hipoteze posmatranjem i eksperimentisanjem.

Zaštita životne sredine

Odluke o mogućem razvoju, zaštiti prirode, očuvanju životne sredine i biosfere, bez ekologa nisu moguće. Zbog toga su obavezni stručnjaci na raznim područjima ljudske delatnosti: građevinarstvu, urbanizmu, industriji, prostornom planiranju, energetici i trgovini.

Fokus ekologa, ali i same ekologije je i međuzavisnost. Opstanak jedne vrste zavisi od drugih organizama, ali i drugih neživih komponenti.

Zbog svega navedenog, vremenom će sve više radnih mesta biti otvorena upravo za ekologe.

Osim u javnim preduzećima i ministarstvima, potrebu za ovim kadrom sve više pokazuju i privatna preduzeća, koja su već u obavezi da imaju lica koja su zadužena za zaštitu životne sredine.

Zaštita životne sredine podrazumeva različite mere i postupke koji sprečavaju ugrožavanje životne sredine s ciljem očuvanja biološke ravnoteže. Ekološka odbrana je multidisciplinarna i treba da predstavlja trajnu obavezu svih članova društva.

Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za nivo života stanovništva. Svako od nas može doprineti njenom očuvanju, bilo na poslu i kod kuće.

Stoga ne zanemarujte ekologiju, jer ćete tako zanemariti i sebe. Ne zaboravite – cenite ekologe, pružite im podršku, jer oni brinu za sve nas i svet oko nas.