Klimatske promene: kako reagujemo i šta preduzimamo

Velike klimatske promene sve više utiču na čovečanstvo i ekonomiju. Posledice klimatskih promena uključuju, između ostalog, intenzivne suše, nedostatak vode, ozbiljne požare, porast nivoa mora, poplave, topljenje polarnog leda, katastrofalne oluje i opadanje biodiverziteta.

Nedavno istraživanje kompanije Deloitte nas ohrabruje jer nam ukazuje da je većina organizacija povećala ulaganja u održivost tokom prošle godine usled globalne neizvesnosti.

Da je rast moguć uz ispunjenje klimatskih ciljeva pokazuju i izvršni direktori tako što balansiraju između kratkoročnih troškova klimatskih inicijativa sa dugoročnim koristima.

Kako pokazuju rezulatati sprovedene ankete kompanije osećaju sve veći pritisak da reaguju na klimatske promene, pa tako 59 odsto njih koristi više održivih materijala, povećava energetsku efikasnost, a čak polovina obučava zaposlene o klimatskim promenama, i razvija nove proizvode ili usluge pogodne za klimu.

Zanimljivi su i rezultati nedavnog istraživanja kompanije Ipsos – javnost i dalje povezuje održivost sa ekološkim delovanjem, čistom energijom, ograničavanjem štete po životnu sredinu, odgovornom proizvodnjom i potrošnjom, delovanjem u borbi protiv klimatskih promena i delovanjem u očuvanju i obnavljanju prirodnih staništa i okeana. Tako je čak 80 odsto globalnih potrošača saglasno da „smo na putu ka ekološkoj katastrofi ako brzo ne promenimo svoje navike“.

Postoji snažno uverenje da potrošači, kompanije i vlade dele odgovornost u borbi protiv štetnih efekata klimatskih promena.

Ohrabruje činjenica da obnovljivi izvori energije postaju fokus mnogim zemljama. Prema podacima UN-a iz 2021. god skoro 30 odsto svetske električne energije dolazi iz obnovljivih izvora energije, u poređenju sa 20 odsto u 2011. Najveći udeo ima hidroenergija, zatim solarna i vetar, bioenergija i geotermalna energija.

Azija poseduje skoro polovinu svih kapaciteta obnovljive energije, čak 48 odsto, prate je Evropa sa 21 odsto, Severna Amerika sa 15 odsto i Južna Amerika sa 8 odsto globalnog kapaciteta.

Zbog svega toga potrošači vape i traže inovacije u oblasti energetske efikasnosti. Ovo predstavlja pritisak, ali i priliku za energetske kompanije u svetu da razviju rešenja koja podržavaju potrošače u njihovim naporima da smanje svoj ugljenični otisak i, u isto vreme, plaćaju manje za energiju.

Odgovornost prema životnoj sredini , naša najveća energetska kompanija NIS, dokazuje brojnim projektima i značajnim investicijama. Najznačajniji realizovani ekološki projekti su projekti koji za rezultat imaju značajno smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduh (ЅO2, NOx i praškaste materije), povećanje energetske efikasnosti, unapređenje upravljanja otpadom, otpadnim vodama i sanacija i rekultivacija zemljišta (istorijskog zagađenja).

Ubrzana energetska tranzicija

Kako bi se ubrzala energetska tranzicija, u okviru kompanije NIS formiran je Blok Energetika čiji je osnovni fokus širenje obima posla u oblasti proizvodnje i trgovine električnom energijom, solarnom energijom, kao i upravljanje energetskim resursima u NIS-u, uključujući i TE-TO Pančevo i HIP Petrohemiju.

Nova faza u razvoju NIS-a ka putu dekarbonizacije leži u planiranju projekata proizvodnje električne energije iz energije Sunca i vetra, primeni biomase, biogasa i malih hidroelektrana.

Dobra vest je i da je već je definisan veliki broj mera i mogućnosti za smanjenje različitih vrsta emisija, prvenstveno emisija gasova sa efektom staklene bašte. Na primer „utiskivanje“ CO2 u naftna ležišta u cilju sprečavanja emisija u atmosferu i podizanja proizvodnje nafte i gasa. Time se pored biznis benefita ostvaruju i ekološke koristi pre svega smanjenje uticaja na klimatske promene.

Primeri dobre prakse u svetu

Među kompanijama koje na globalnom nivou rade na smanjenju emisija štetnih gasova, racionalnoj upotrebi vode, ali i energije izdvajaju se Microsoft, IKEA i Lego.

Jedan od najvećih tehnoloških giganata ima za cilj da do kraja decenije postane – water positive kompanija*.

Ovaj termin koristi se da opiše industriju ili korporaciju koja više daje vode, nego što je koristi.

Pozitivan pristup vodi prevazilazi smanjenje intenziteta korišćenja vode i dopunjava izvore. Takođe, omogućava ljudima širom sveta pristup vodi i sanitarnim uslugama, angažovanje u javnoj politici i pokretanje inovacija.

Švedska IKEA ističe da je najjefektivnija i najekonomičnija energija ona koja se ne koristi.

U nedavno objavljenom godišnjem rezimeu i izveštaju o održivosti navedeno je da je grupa ostvarila napredak u smanjenju svog ukupnog klimatskog otiska, postižući smanjenje od 13,6% u odnosu na finansijsku 2016. i smanjenje od 6% u odnosu na 2021. godinu.

Danski Lego planira da naredne godine otvori fabriku u Vijetnamu koja će biti prva karbonski – neutralna fabrika kompanije. Imaće krovne solarne panele i solarnu farmu izgrađenu na susednoj parceli, a zajedno će proizvoditi onoliko zelene energije koliko je toj lokaciji potrebno svake godine.

Na ovaj način danska kompanija planira da smanji uticaj na zagrevanje planete.

Da li ste znali: Da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C, koje su naučnici postavili kao prag pre nego što se pojave nepovratni klimatski uticaji, svet mora da preduzme mere za ublažavanje kako bi smanjio emisije gasova staklene bašte za 45% pre 2030. i dostigao neto nultu emisiju CO2 do sredine veka.