Naša majka koja zadovoljava sve potrebe: Danas je Dan majke Zemlje

Danas je 22. april, Dan majke Zemlje. Ovaj ponedeljak treba sve da nas podseti i iznova osvesti, da ova planeta jeste naš jedini dom, naša majka koja zadovoljava sve naše potrebe i da je konačno vreme da joj pomognemo da se oporavi i ozdravi.

Biološki imperativ svakog čoveka je da živi, da se razvija i ultimativno razmnožava. Naša izvanredna želja za kvalitetnim životom, oslobođenim od bolesti i gladi, obogaćenim proizvodima naših neverovatnih ideja poput automobila i mobilnih telefona, za veoma kratko vreme doveli su naš svet, naš dom u opasnu situaciju.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. april za internacionalni Dan Majke Zemlje putem rezolucije koja je usvojena  2009. godine, a sve je počelo još 1972. godine u Stokholmu kada je održana konferencija UN o čovekovoj sredini koja je označila početak globalne svesti o međuzavisnosti ljudi i drugih živih vrsta i naše planete.

Od druge polovine XVIII veka, kad je počela prva industrijska revolucija, pa do danas kada je u toku tzv. treća industrijska revolucija, progres se ne može zaustaviti. Ljudska priroda i urođena radoznalost koju delimo sa većinom životinjskog carstva, vodili su izvanredne ljude da iznova pronalaze načine da nešto unaprede, automatiziju, poboljšaju i promene.

Iz ove želje, nesmotreno ili ne, naše okruženje je ostalo po strani da trpi udare ljudskog progresa.

Deforestacija na industrijskom nivou uništava ekosisteme i ima katastrofalne posledice po našu panetu. Najčešći rezultat ove prakse je povećana koncentracija ugljen dioksida u atmosferi. Drveće uzima ugljen dioksid iz vazduha i tokom procesa fotosinteze ugljenik ostaje hemijski  „zatvoren“ u samom drvetu. Kada se drvo zapali ugljenik se oslobađa i ponovo odlazi u atmosferu.

Zbog sve manjeg broja drveća koji bi ponovo obradili ugljen dioksid, gasovi staklene bašte se akumuliraju u atmosferi i doprinose globalnom zagrevanju, piše Nešnal Džiografik.

Prema istraživanjima američke svemirske agencije NASA 90 odsto globalnog zagrevanja se odigrava u okeanima. Oni pokrivaju 70 odsto površine zemlje i ovolika absorbcija toplotne energije ima devastirajuće rezultate.

Zagrevanje okeana dovodi do povećanja nivoa mora i okeana usled termalne ekspanzije, odumiranje ekosistema poput koralnih grebena, ubrzano topljenje ledenih blokova kao i sveopšte propasti zdravlja i biohemije samih okena.

Koralni grebeni su krucijalni za opstanak 25 odsto poznatih morskih vrsta. Njihova tekstura služi kao barijera i mogu da smanje energiju talasa za 97 odsto što predstavlja važnu zaštitu od udara cunamija.

Da bi se pozabavile klimatskim promenama, zemlje članice UN su usvojile Pariski sporazum na COP21 u Parizu 12. decembra 2015. godine.

Sporazum je stupio na snagu manje od godinu dana kasnije a njime su se sve zemlje složile da rade na ograničavanju rasta globalne temperature na znatno ispod 2 stepena Celzijusa, a s obzirom na ozbiljne rizike, da teže ka 1,5 stepena Celzijusa.

Srbija je 2020. godine usvojila Deklaraciju Zelene agende. U okviru projekta EU za zelenu agendu u Srbiji aktivno se radi na dekarbonizaciji, energetskoj efikasnosti, smanjenju industrijskih emisija, zaštiti i investiranju u biodiverzitet i ekosisteme kao i održivi prehrambeni sistemi i ruralni razvoj.

Evropski zeleni dogovor je paket inicijativa, koji ima za cilj da postavi EU na put zelene tranzicije, sa krajnjim ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.