Svetski dan zaštite prirode

Očuvanje zdrave životne sredine i prirodnih resursa izuzetno je važno za održavanje stabilnog i zdravog društva i zajednice u celini.

Koliko je ovo pitanje važno, pokazuje i obeležavanje Svetskog dana zaštite prirode 28. jula, a primarni cilj je spasavanje biljaka i životinja kojima preti nestanak.

Akcenat se stavlja i na očuvanje netaknutih komponenti prirode kao što su flora, fauna, energetski resursi, zemljište, voda i vazduh. Pored toga, Svetski dan zaštite prirode naglašava potrebu očuvanja životne sredine za buduće generacije. Stoga imamo zadatak i obavezu da ostavimo zdravu planetu za buduće generacije.

Svetski dan zaštite prirode kroz istoriju

Ljudske aktivnosti tokom prošlog veka imale su razoran uticaj na prirodnu vegetaciju i druge resurse. Brza industrijalizacija i seča šumskog pokrivača, kako bi se napravio prostor za stalno rastuće stanovništvo, izazvala je klimatske promene i druge negativne uticaje na životnu sredinu.

Koliko god se svest o očuvanju životne sredine povećala u poslednjih nekoliko godina, još uvek je dug put do toga da pozitivni koraci pokažu svoje pune rezultate.

Zato su organizacije poput Međunarodne unije za očuvanje prirode važne. U prvoj deceniji svog postojanja, organizacija se fokusirala na ispitivanje kako ljudske aktivnosti utiču na prirodu.

Fokus je bio i na tome kako industrijalizacija i njeni trendovi utiču na životnu sredinu. Tokom 1960-ih i 1970-ih, najveći deo rada Unije bio je usmeren na zaštitu vrsta i njihovih staništa. Godine 1964. osnovana je i Crvena lista ugroženih vrsta, koja je trenutno najsveobuhvatniji svetski izvor podataka o riziku od globalnog izumiranja vrsta.

Nakon svih ovih opsežnih istraživanja, Unija je tokom 2000-ih, uvela „rešenja zasnovana na prirodi“.  To su akcije koje čuvaju prirodu, a istovremeno se bave globalnim izazovima kao što su klimatske promene, bezbednost hrane i vode i smanjenje siromaštva.

Kako se uhvatiti u koštac sa problemom

Činjenica je da klimatske promene sve više utiču na čovečanstvo i ekonomiju. Međutim, ohrabrujuće je to što su velike organizacije povećale svoja ulaganja u održivost zbog sve veće globalne neizvesnosti. Upravo ove organizacije i kompanije su dokaz da je rast moguć uz ispunjenje klimatskih ciljeva.

Jedan od pozitivnih primera u našoj zemlji dolazi od kompanije NIS koja je dala snažan doprinos zaštiti životne sredine i samo u 2022. godini u ekološke projekte investirala gotovo 315 miliona dinara.

Foto: NIS

Važno je istaći da je NIS od 2009. godine u ekološke projekte i projekte kojima se indirektno ostvaruje pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine ukupno uložio više od 900 miliona evra. NIS je svoj odnos prema zaštiti životne sredine, kao jedan od prioriteta, ugradio u kompanijsku viziju i misiju, usvojene vrednosti i HSE politiku, što predstavlja odraz strateškog pristupa ovom važnom pitanju.

Osnovni ciljevi NIS-a u oblasti zaštite životne sredine usmereni su na poštovanje svih propisa koji se odnose na vazduh, vodu i zemljište, te na što manje generisanje, veći stepen reciklaže i zbrinjavanje nastalog otpada.Takođe, kompanija NIS je veoma posvećena jačanju svoje energetske efikasnosti kojom doprinosi i smanjenju uticaja na klimatske promene, a u prilog ovom trajnom opredeljenju govori i podatak da je kompanija od 2012. do 2022. godine ostvarila ukupno povećanje energetske efikasnosti za 33 odsto.

Inače, NIS je u poslednjih 10 godina smanjio emisije zagađujućih materija u vazduh za čak 90 odsto. Projekti iz ove oblasti realizovani su u svim segmentima poslovanja, a najviše u Rafineriji nafte Pančevo, koja je postala prvi energetski objekat u Srbiji koji je dobio integrisanu IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim ekološkim standardima.

A kako da nam svaki dan bude dan zaštite prirode:

1. Smanjite upotrebu plastike

Plastika je jeftina i veoma zgodna za upotrebu, ali ugrožava prirodu jer nije biorazgradiva. Umesto toga, pređite na proizvode napravljene od razgradivih i prirodnih komponenti.

2. Proverite e-otpad

Tehnologija napreduje izuzetno brzo, pa često pri kupovini novog uređaja ne razmišljamo gde će stari završiti. Većina proizvedenog e-otpada se nepravilno odlaže, pa je dobra ideja da pre trgovine reciklirate stari uređaj.

3. Sačuvaj vodu

Jedan od najvećih efekata klimatskih promena je smanjenje nivoa vode za piće. Jednostavni koraci kao što je zatvaranje slavina kada se voda ne koriste mogu uštedeti hiljade galona vode godišnje.