Značaj prevencije: Planskim ulaganjima protiv prirodnih katastrofa

Prirodne katastrofe više nisu retki izuzeci – one su, nažalost, pojava sa kojom se modern društvo sve češće susreće. Njihova učestalost, razornost i posledice rastu iz godine u godinu, dok ulaganja u prevenciju i otpornost i dalje zaostaju. Prema Globalnom izveštaju o smanjenju rizika od katastrofa 2025 (GAR 2025), ukupni troškovi posledica katastrofa danas premašuju 2,3 biliona dolara godišnje kada se uračunaju i posredne štete, kao i uticaji na ekosisteme.

Uprkos alarmantnim brojkama, ulaganja u smanjenje rizika (DRR) i dalje ne prate razmere problema. Upravo zato ovogodišnji Međunarodni dan za smanjenje rizika od katastrofa, koji se prvobitno obeležavao 11. oktobra kao Međunarodni dan borbe protiv prirodnih katastrofa, a sada se obeležava 13. oktobra, ove godine nosi snažnu poruku: „Finansirajmo otpornost, a ne katastrofe“.

Rekordne katastrofe i rastući rizici

Sve veći broj zemalja suočava se sa rekordnim poplavama, požarima, sušama i tropskim olujama. Ovi događaji nisu slučajnost – oni su posledica ekstremnih vremenskih prilika i nepromišljenih razvojnih odluka koje ne uzimaju u obzir rizike. Time se povećava izloženost ljudi i imovine, dok ekonomski gubici rastu.

Broj ljudi izloženih poplavama porastao je na globalnom nivou sa 28,1 milion 1970. godine na 35,1 milion u 2020. što predstavlja povećanje od gotovo 25 odsto, a posledice su posebno teške u Aziji.

Najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija pokazuje da se broj prirodnih katastrofa u poslednjih 50 godina povećao čak pet puta. Samo prošle godine, više od 30 miliona ljudi je raseljeno, dok je 26 miliona ostalo bez posla zbog poplava, požara, klizišta i drugih nepogoda. Iako nauka, oslonjena na geološka, meteorološka i druga merenja, može predvideti prirodne katastrofe, čak ni najnaprednija tehnologija ne može ih potpuno sprečiti. Nažalost, istraživanja širom sveta ukazuju da, bez ulaganja u prevenciju i jačanje otpornosti, budućnost donosi sve veće i zastrašujuće rizike.

Ulaganja koja mogu da spreče rizike

Polugodišnji pregled Sendajskog okvira za smanjenje rizika od katastrofa otkriva alarmantnu istinu: mnoge zemlje propuštaju šansu da smanje posledice katastrofa, jer njihova ulaganja ne prate rastuće rizike. Većina ekonomskih i investicionih planova i dalje je „slepa“ za opasnosti, naročito u privatnom sektoru, koji učestvuje sa čak 75% ukupnih svetskih investicija.

Posledica toga je da većina novih projekata i zgrada nije dizajnirana da izdrži prirodne nepogode. Odgovorno i promišljeno planiranje moglo bi doneti ogromne uštede: kada bi zemlje Centralne Amerike obavezale da svi novi objekti poštuju seizmičke standarde, godišnji gubici mogli bi da budu smanjeni za oko 1,1 milijardu dolara. Ova cifra pokazuje koliko je ulaganje u otpornost isplativo za ekonomiju, živote i zajednice.

Katastrofe koje urušavaju ekonomije

Ujedinjene nacije upozoravaju da katastrofe danas predstavljaju ogromnu pretnju ekonomskom prosperitetu i održivom razvoju. Njihovi troškovi guraju države u začarani krug – rast duga, manji prihodi, humanitarne krize i sve manja mogućnost osiguranja od rizika.

Na primer, u periodu do 2017. godine, suša je pogodila najmanje 1,5 milijardi ljudi širom sveta i izazvala štetu od 125 milijardi dolara. Broj zabeleženih suša povećan je za 29 odsto u poslednjih 20 godina.

Samo tropski cikloni svake godine nanesu prosečnu štetu od 119,5 milijardi dolara, od čega čak 95,5 milijardi otpada na infrastrukturu.

Prednosti ulaganja u otpornost

Ulaganja u otpornost donose višestruke dividende, ali samo ako zemlje zaista investiraju u njih. Svaki dolar uložen u infrastrukturu otpornu na katastrofe u zemljama u razvoju štedi 4 dolara u ekonomskim gubicima (Svetska banka).

Ulaganja u sisteme ranog upozorenja mogu smanjiti štetu za oko 30% ako se upozorenje izda u roku od 24 sata pre nadolazeće opasnosti (Globalna komisija za adaptaciju).

Takođe, ulaganja u anticipatorne mere i jačanje socijalnih sigurnosnih mreža pomažu zajednicama da se brže oporave nakon katastrofa. Otpornost štiti razvoj, smanjuje humanitarne potrebe i jača povezanost između humanitarne i razvojne sfere.

Kako finansirati otpornost?

Da bi otpornost bila stvarnost, potrebno je preduzeti konkretne korake:

1. Povećati finansiranje smanjenja rizika i adaptacije na klimatske promene– kroz nacionalne budžete, međunarodnu pomoć, razvojne i humanitarne programe.

• Zaštititi domaće budžete (posebno izdvojena sredstva za određenu nameru) i integrisati ih u sektorske planove. Alati poput budžetskog označavanja i nacionalnih strategija finansiranja mogu pomoći.
• Posebnu pažnju treba posvetiti zemljama s visokom ranjivošću: najmanje razvijene zemlje, male ostrvske države, afričke zemlje i regioni pogođeni konfliktima zaslužuju povećanu međunarodnu pomoć.

2. Uveriti se da je razvoj usklađen s rizicima– inače investicije koje ne uzimaju u obzir rizike mogu stvoriti nove katastrofe ili pogoršati postojeće.
3. Podstaći privatni sektor da bude otporan– kompanije bi trebalo da budu motivisane da svoje investicije planiraju u skladu s rizicima, jer privatni sektor odgovoran je za većinu razvoja u zemljama.

• Finansijski sektor može kreirati instrumente za finansiranje otpornosti, poput obveznica i osiguranja, i podržati napore vlada kroz javno-privatna partnerstva i kombinovano finansiranje.

Jedinstvena poruka Ujedinjenih nacija

Kako je poručio Kamal Kišor, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za smanjenje rizika od katastrofa i šef UNDRR:

– Finansiranje je jedinstveni izazov koji povezuje oblasti katastrofa, klime, razvoja i humanitarnog delovanja. Smanjenje rizika od katastrofa ima jedinstvenu prednost, jer istovremeno jača sve ove oblasti, zahvaljujući fokusu na smanjenju ranjivosti i izgradnji otpornosti.

Postanite deo rešenja

Ovogodišnja kampanja „Finansirajmo otpornost, a ne katastrofe“ poziva sve da doprinesu promeni: učestvuju u događajima, promovišu inicijative ili se priključe razgovoru o tome kako finansirati otpornost i ulagati u rizike koji su dobro planirani.

Odgovaranjem na ove pozive možemo transformisati globalni pejzaž rizika, ubrzati implementaciju Sendajskog okvira i značajno smanjiti ljudske i ekonomske gubitke. Uključivanje u akcije i deljenje iskustava doprinosi širenju svesti i jačanju otpornosti zajednica širom sveta.

Poruka je jasna: ulaganje u otpornost nije trošak – to je investicija u budućnost, koja štedi živote, čuva zajednice i smanjuje globalne ekonomske gubitke. Ako svet nastavi da finansira katastrofe, cena neće biti samo novčana – ona će se meriti izgubljenim životima i uništenim zajednicama.